Ponekad i s RTS procuri nešto istinito. Ali samo zahvaljujući ličnoj inicijativi. Tako je bilo i onomad kad je N. N. počinilac pustio snimak neformalnog razgovora Mila Dodika i Gorislava Papića, vođenog, off the record, pre početka emisije ili u pauzi za reklame, nebitno.
Evo Dodikovog solilokvija koji je procurio u javnost i izazvao grdno ibretenije i cunami moralne panike kao da ih je, bože me prosti, izgovorio Sveti Franja Asiški, a ne Mile, koji uvek govori tako, a ponekad i prostačkije. Sledi citat: „Mada su, mogu ti reći, malo ovi Ðokovići teški u pi**u materinu, uf... Naši ljudi to doživljavaju na emociju, a kada uđeš u posao auuu.. Ciganija poprilična, mogu ti reći... Oni saradnici njegovi, još izgubi...“ Kraj citata, ostatak snimka poznat organima gonjenja.
Treba li reći da je citirani Gipsyleaks momentalno postao viralan. Možda se pitate da li sam se ja uzibretio ili se moralno uspaničio. Jok. Sa inkriminisanog javnog servisa u javnost su godinama lansirani mnogo crnji, gori, gluplji (i ubistveniji) solilokviji. Ovaj je bar bio off the record.
Bilo je nemalo iznenađenje za ovdašnju javnost žednu krvi to što je patrijarh Ðokovića familije Srđan - inače poznat po burnim reakcijama i nebiranom rečniku - vrlo uzdržano reagovao na Dodikovu „ocenu“ da su Ðokovići ciganija. No comment, bilo je sve što je rekao. Jbg, nije se Milu zamerati, kužite, stari moji.
Menadžment RTS je sledio moj primer. Ni on se nije uzibretio. Baš ga je qwrz zaboleo za Milov luping. Malčice se, doduše, uspaničio, ali ne moralno, nego onako, zbog imidža. Časa RTS-ov menadžment nije časio, nego je pozvao visokotehnološki MUP i Udbu da hitno istraže na koji je način deo neformalnog razgovora iscurio u javnost. Istraga je u toku.
Onda je usledila Milova vađevina, koja je, ako mene pitate, bila deset puta jadnija od ciganskog solilokvija. „Razočarao se“, rogoborio je Mile, „u RTS, ali će nastaviti da poštuje neponovljivog Novaka Ðokovića i njegovu familiju i izvinjava se ako je“ - pazi sad - „spekulativni prikaz na mrežama povredio porodicu Ðoković.“ Mile se, dakle, vinuo do spekulacija. Nacionalno jedinstvo i sabornost će, po svemu sudeći, biti ponovo uspostavljeni.
Sledi objašnjenje zašto se nisam uzibretio. Milov Gipsylieaks samo je vrh ledenog brega neiscurelih baljezgarija koje srpske „nacionalne XXL veličine“ - koje u javnosti ruke šire, u lica se ljube, hvataju se u kozaračko kolo i uturaju prste u bulju - u užim društvima izgovaraju jedni o drugom.
Već sam u nekoj davnoj kolumni iscurio kako je Ćosić, kad se Danilo Kiš smrtno razboleo, nahuškao akademike da velikog pisca prime u SANU sa obrazloženjem: „Neka Jevrejin umre kao srpski akademik.“ Ne bih da unosim razdor u srpsko nacionalno jedinstvo, ali ipak ću procuriti da neke nacionalne XXL veličine - koje u javnosti stoje u redu za prijem u Kusturičino dupe - u užim društvima Kusturicu zovu - Mustafa. Ali jbg, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine.
NE PROPUSTITE
