Nekoliko sati nakon publiciranja kolumne „Samoamputacija“, usledila je lavina SMS i Viber odjeka i reagovanja, u kojima su mi odjekivači i reakcionari prebacivali što sam se oglušio o princip euromahalske sabornosti i što i ja nisam odsekao qwrz zato što je ambasador Hil podržao DJ Žeksa, Pink i - posredno - Visokog Vučića.
Ali ko sam ja da se jadam zbog SMS i Viber napušavanja ako je već i ambasador Hil po kratkom postupku pozvan na saslušanje na televizor N1 da u svojstvu građanina objasni zašto je to učinio. Slučajno sam nabasao na inkriminisanu emisiju i u prvi mah nisam mogao poverovati da je nekoj majci N jediničine invencije uopšte palo na pamet da ambasadora strane zemlje - bilo koje, ne mora to biti Amerika - poziva da se izjašnjava zašto je podržao drugi televizor.
Saslušanje je doduše bilo „fer i pošteno“ - što reko jedan od N1 favorita - Hil je pak krajnje pristojnim tonom odgovarao na pitanja, koja bi se mogla sažeti u jedno: „Pa dobro, da li si normalan: američki NUNS i američka ambasada dodeljuju nagradu za istraživačko novinarstvo, a ti podržavaš Pink, Žeksa i Vučića, umesto da - ako već oklevaš da pozoveš laku konjicu - podržiš nas.“
Na samom kraju emisije, posle grdnih insistiranja da prizna da je pogrešio, Hil je diplomatskim rečnikom rekao, citiram po sećanju - „znate šta, ja glasam u Americi, ovde se bavim diplomatijom“. U suštini je rekao isto ono što je Čerčil rekao naivčini koja se sažalila nad komunističkom sudbinom Jugoslavije - „ja ne živim ovde, puca mi qwrz ko je u Srbiji na vlasti (naravno, pod uslovom da ne pravi sranja po regionu), ako vam ovaj ne odgovara, vi izaberite drugog (ili strmopizdite ovog), moj posao je da sprovodim politiku United Statesa, a ne United Mediae“.
Jedan od Viber odjekivača mi je poslao sledeću poruku, citiram: „I. Krastev u Novom magazinu potvrđuje tvoju tezu. Demokratija, kaže, vene odozgo. Najveći izazov za liberalne partije nije snaga nacionalističke orijentacije društva, već stepen ‘liberalne konfuzije’ uz prateće neuspešno političko rasuđivanje. Liberali su najveći neprijatelji sami sebi, paralisani nepoverenjem.“ Poruka je imala i apendix. „Ali to ne znači da treba imati razumevanja za diktatore i nacionaliste.“ Iz apendixa je valjda - po principu da onaj ko je u pravu dobije karu - trebalo da izvučem zaključak da sam u pravu, ali da podržavam „diktatore i nacionaliste“.
Nastaviću da budem u pravu, taman dobio još jednu karu. Opozicija koja sve probleme ovog društva - kojima je legion ime - svodi na jednu osobu, u datom slučaju Vučića, a ne vidi da im je uzrok u nesuočavanju s brljotinama iz dalje i bliže prošlosti, koja, kao i Vučić, smara da je Kosovo problem svih problema, trebalo bi da istom tom Vučiću bude zahvalna? što uopšte postoji i što radi tako kako radi. Jer da ne postoji i da ne radi tako kako radi, opozicija bi ostala bez teksta i onda bi se videlo da ne samo nema teksta nego da nema nikakvu politiku.
NE PROPUSTITE
