Opoziciona vavilonska zbrka - koja je od 17. decembra naovamo zašla u psihodeličnu fazu - više je epistemološki nego politički problem. Šta bi mu bilo to - „epistemološki“. Da bih vas poštedeo brljanja po Vikipediji, evo kratke definicije: epistemologija je oblast filozofije koja se bavi istraživanjem mogućnosti i krajnjih dometa ljudskog saznanja. Džaba moler hoće da kaže da lošim politikama prethode loša saznanja o zbivanjima u okolnom svetu i još lošija obrada saznatih podataka.
Sad ćete se vi ko, božemeprosti, Buvar i Pekiše - koji su se oduševili kad su se obavestili da govore u prozi - uzoholiti kad vam kažem da se svako od vas - naravno svako u granicama svojih mogućnosti - bavi epistemologijom. Svako, naime, nešto saznaje i svako nastoji da proširi granice tih saznanja.
Srpska epistemologija je - po sopstvenom smatranju - ubedljivo najnaprednija u svetu. Svi sve znaju. U tom smislu sam u nedelju uveče otišao u Rim, namestio se pred televizor da pogledam „Utisak nedelje“, da se obavestim o najnovijim dometima ovdašnjeg sveznanja i da vidim koju li će bojkot-strategiju Olivera ovoga puta primeniti.
Strategija je bila sledeća: U studio su na saslušanje privedeni, sleva nadesno: Boro Novaković („ispred“ Udružene novosadske opozicije) Marina Pavlić („ispred“ Savovog Kreni-promeni) i Igor Avžner ispred vox populija.
Pred epistemološkim problemom koji je Olivera postavila gostima i samom Kantu, ocu epistemologije, podigla bi se kosa na glavi. Problem je bio sledeći: da li je izborni deo opozicije stopostotno siguran da će ubedljivo pobediti na gradskim i opštinskim izborima i može li bojkot-opozicija da pobedi u Beogradu, a i šire, a da ne učestvuje na izborima.
Novaković i Pavlićeva su ustvrdili da je pobeda moguća - što je sušta istina, polje mogućnosti nema granica - ali da nije izvesna i da, osim toga, postoje i pobede koje nisu apsolutne, ali koje su ipak bolje od apsolutnog poraza. Što je takođe sušta istina. Izrečena je tu još jedna sušta istina: pobeda ne zavisi samo od učesnika izbora nego od broja glasova koje će dobiti.
Bojkot-efendija Avžner nije bio tog mišljenja, pa je Novakoviću i Pavlićevoj postavio pitanja: a da li ste vi spremni da obećate da ćete, ako ne pobedite - a u propagandnim lecima tvrdite da ćete pobediti - zauvek napustiti politiku? Neko s manje dlaka na jeziku to bi pitanje postavio malo drugačije, a istinitije: zašto ne napustite politiku pre nego što izađete na izbore.
Neučestvovanje je, saglasno Avžneru - i Oliv eri koja mu je diskretno sasluživala - najkraći put do pobede i Visokog Strmopizda. Jer pazite, epistemolog bez krčmara Avžner (a diskretno i Olivera) smatra da bi se - da opozicija udruženim snagama nije izašla na izbore - „pojačao pritisak Zapada na Visoko Mesto“.
Srpska epistemologija je - po sopstvenom smatranju - ubedljivo najnaprednija u svetu. Svi sve znaju
Pritisak Zapada je politička alatka dobra kao i sve ostale. Pod uslovom da Zapad izvrši pritisak. Bila je to, uzgred, sjajna prilika da Novaković i Pavlićeva Avžneru i Oliveri postave kontrapitanje: da li ste vi spremni da više nikad ne bistrite politiku ako „pritisak Zapada“ izostane.
