Srbija odvajkada guzelja po bespućima povijesne zbilje primenjujući proverenu taktiku „korak napred, dva koraka nazad“.
Srbija odvajkada guzelja po bespućima povijesne zbilje primenjujući proverenu taktiku „korak napred, dva koraka nazad“. Dogodi li se nekim čudom (doduše retko) da krene dobrim putem ili da donese neki dobar zakon u skladu sa savremenošću, brzo se vrati na uhodanu stranputicu i još brže zažali za starim zakonima.
Uzmimo primer. Ukine se, recimo, smrtna kazna - kao kod celog sveta sa izuzetkom Severne Koreje, Kine, Irana i nekih arapskih država - i već posle prvog posebno svirepog zločina lično zakonodavac predlaže da se smrtna kazna ponovo uvede.
Tako je bilo i sa obaveznim služenjem vojnog roka. Srbija je u jednom momentu videla da se vojni konji potkivaju, pa je i ona profesionalizovala vojsku. Nije, međutim, prošlo mnogo vremena i pao je predlog da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka.
Koliko se moja nezatnost razume u militarne stvari, osnovni razlog za voskresenije ideja da Srbi ponovo rado idu u vojnike jeste slaba popunjenost profesionalnih jedinica, kao posledica hroničnog manjka para. Na papiru sve izgleda cakum-pakum: popunićemo jedinice besplatnim regrutima, pa ćemo ponovo biti regionalna sila.
Izvan papira, na neprijateljskoj teritoriji stvarnosti, nema besplatnog ručka, narodski rečeno: nema džabe ni u babe, pogotovo nema džaba vojske. Istina, postoji u Srbiji - i to ne od juče - jedna kasta koja ručava džabe, kojoj babadevojke daju džabe (neke i doplaćuju) i koja zato misli da se nešto može dobiti džabe, jer smeće s uma da je besplatni ručak i džaba mindžu (nedobrovoljno) platio neko drugi. Da pojednostavimo: ako nemaš para za jaku profesionalnu vojsku, nećeš imati para ni za jaku vojsku popunjenu regrutima. Ne treba zaboraviti ni sledeće: profesionalni vojnici su vrabac u ruci, regruti su golub na grani, kužite, stari moji.
Mojoj neznatnosti, koja je za SFRJ-otovog vakta na odsluženju vojnog roka provela 15 meseci, generacijama tik pre moje koje su u JNA provele osamnaest meseci - a sigurno još ima živih iz generacija koje su u vojsci provodile po 24 meseca, najavljeni vojni rok od 75 dana izgleda kao produženi vikend.
Ali da li beše tako? Vojni rokovi u SFRJ-otu nisu trajali 24, 18 i 15 meseci zato što su toliko trajale obuke, nego je vojni rok debelo produžavan preko (petomesečne) obuke, da bi u svakom momentu u pripravnosti bilo tristotinak hiljada obučenih ljudi.
Vojni rok u trajanju od 75 dana dođe mu kao vojni protočni bojler. Koliko god regruta savatali u kasarne, borbeni sastav će obrni-okreni činiti poluobučeno ljudstvo, a to je stvar koju sebi mogu priušti Rusija, Kina i S. Koreja, ali ne i Srbija.
Da sam ja đeneralštab - ili Visoko Mesto, što mu dođe na isto - ne bih se sekirao oko rezervista i popune jedinica. Dođe li, daleko bilo, do ratnog pičvajza, uzvreće junačka krv predaka, učas posla će se - videli smo to već - formirati novi Beli orlovi, Tigrovi, Vukovi sa Drine, Orlovi sa Majevice i slične paraformacije koje rade na vojnoj doktrini Ostapa Ibrahimovića Bendera: ideje (ratni profit) naše, benzin (oružje i oprema) vaši.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova