Pjotr je, međutim, radio suprotno, pa je Rusija - protivno i volji plemstva i volji pučanstva - postala ono što je postala (i ostala), dakle velika nacija, velika kultura i velika sila koja raspolaže s mnooogo tenkovskih divizija.
Na počecima Carstvija Petrovog ondašnji ruski patrijarsi behu se žestoko uskurčili protiv tehničkih i modnih - po njihovom mneniju, antipravoslavnih - novotarija koje je car uvozio sa ondašnjeg kolektivnog Zapada.
Treba li uopšte reći da su - uprkos ogromnoj podršci sveštenstva, monaštva i verništva - arhijereji džaba krečili, a neki se i zlo proveli. Da je, recimo, Petar bio naumio da uvede zakonopravilo rodno ravnopravnog jezika ili da ozakoni istopolne brakove, ništa mu ne bi stajalo na putu da to uradi.
Budući, međutim, da su kaluđeri hteli da opstruiraju Petrove reforme, posle smrti (zadugo poslednjeg) patrijarha RPC Adrijana, imperator je naprosto zabranio izbor njegovog naslednika, a upravu nad crkvenim poslovima i danima poverio laiku, državnom činovniku, general-prokuroru, koji je sinod (čije je članove birao lično imperator) držao na kratkom sidžimuku, sve tamo do postrevolucionarnih vremena, kada je ruska crkva ponovo dobila patrijarha, koji je doduše bio klirik, ali je nadasve bio državni činovnik, razumete šta hoću da kažem.
Sve crkve - i katolička i pravoslavne i protestantske - čine sve što mogu da konzerviraju običaje, zakone i pravila iz starih, dobrih vremena, kojih nikada nije bilo - sva su vremena smutna i krvava - a posebno su komična nastojanja SPC-ovih menadžmenta da u saradnji s državom, a ako zatreba i s „ministarstvima sile“, restauriraju srednjovekovno zlatno srbsko pravoslavlje
Svi ovosvetski crkveni menadžmenti - pogotovo SPC-ovi menadžmenti, a najpogotovije Porfirijev menadžment - imaju dosta sličnosti s poslovičnim drugom Čung Vongom, koji je, u nadi da će avanzovati, sav važan rekao Mao Cedungu da se u pokrajini toj i toj događaju stvari „koje ne treba da se događaju“, na šta mu je Mao skresao u brk da greši, da se svugde događaju isključivo stvari koje moraju da se događaju i onda druga Čung Vonga poslao u radni logor.
Pisac hoće da kaže sledeće: Sve što se na svetu (i u Srbiji) događa - a na svetu (i u Srbiji) se, fakat, svašta događa, a malo šta od toga nije loše ili čist kretenizam - događa se s dozvolom Proviđenja, tj. zato što mora da se događa, a ništa od svega toga se ne događa iz vedra neba ili pukim slučajem, nego zato što je proizilazi iz niza prethodnih događanja.
Ako crkve - i katolička i pravoslavne i protestantske - nisu u stanju - a iz razloga nepoznatih ni redakciji nisu - da se na duhovan način izbore sa iskušenjima zbitija ovog sveta, onda neće savladati ni iskušenje „obojene revolucije“, kao što - kad je prošli put prekardašila - SPC nije uspela da savlada iskušenje komunističke revolucije.
