Tu je prava slika Srbije. Komentari su autentični vox populi.
Imajući napred rečeno na umu, sačekao sam da prođu dva dana od objavljivanja mog ibret-intervjua u Novoj, pa da tek onda pogledam paletu govana kojima su divna euro-građansko-komentatorska stvorenja obasula - ne ono što sam rekao, a što im se nije dopalo - nego lično mene.
Ima tu jedna interesantna stvar. Ako razložno pretpostavimo da komentare ispod napisa u „slobodnim novinama“ ne pišu ćaciji, vučićevci i vučićevićevci - protiv kojih pomenute novine grme iz svog artiljerijskog oruđa - nego građansko-opoziciona klijentela, začudno je - ali samo naivčinama i nepoznavaocima velike tajne, Srbije - da „slobodni komentatori“ većinski pišu kao što govore i pišu DJV i njegovi novinski radnici.
Do subote, 3. maja 2025, ispod intervjua u Novoj su se nakupila cela 94 komentara, što nije moj lični rekord. Dok je Famozno izlazilo u Danasu - koji je takođe preneo moj intervju, ili bar jedan njegov deo - ako bi famozna tema bila vruća, broj komentara je išao i preko dvesta.
Odavno je naučno priznata činjenica da, samo li malo zagrebeš takozvanog kulturnog čoveka, ugledaš divljaka. Ta naučna činjenica važi i za nas Srbe - koliko god se mi trudili da za nas ništa ne važi - sledstveno čemu samo li malo zagrebeš srbskog građanina, ugledaćeš rapalja i seljačinu, zagrebeš li demokratu, videćeš ljotićevsku bagru, zagrebeš li antićacija, ugledaćeš ćacija.
Ćaciji i antićaciji su prava tema naše današnje kolumne, ne govnavi komentari na intervju u Novoj, od kojih ipak moram izdvojiti jedan biser, rasut po svetu, dokaz da još živi - i da će izgleda živjeti vjekovima - duh legendarnog zastavnika iz Bloka 21, koji je povodom neke književne afere izjavio: „Knjigu nisam čitao, ali je najoštrije osuđujem.“
Ovoga puta je „izdominirala“ zastavnica, određena „Dana“. Evo šta je napisala: „Ni ovaj intervju nisam htela da pročitam, ali mislim da je sranje. Čak se mislim da i knjige njegove iznesem iz kuće.“
Prelazimo na ćacije i antićacije. Pre neki dan sam se zdravo uzibretio kad sam negde pročitao da su se na nekom antiaćijevskom protestu čuli povici: „Ko ne skače, taj je ćaci“ - pretpostavljam da su svi antićaciji skakali - što me je podsetilo na jednu mračnu scenu sa margina smrdljivog „Veličanstvenog skupa za Kosovo“ kome sam prisustvovao u svojstvu specijalnog izveštača i potonjeg jebača majke glavnom organizatoru i zanosačima njegovih kosovskih muda.
Tom zgodom je ispred terazijskog „Mekdonaldsa“ grupa navijača, sitnih kriminalaca koji svoje usluge za sitne pare prodaju svim režimima, na sav glas arlaukala: „Ko ne skače, nije Srbin“, dok su svi prisutni u radijusu od 150 metara - uključujući popriličan broj „baka“ i „deka“ - skakutali ne bi na njih pala senka sumnje da nisu Srbi/Srpkinje. Mašala, šta reći.
