Prođe i jubilarna osamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom, a opšte stanje u slavljeničkom svetu je takvo da bi se onaj naš Marsovac morao zapitati da li je sasvim izvesno da je pobedio antifašizam, na koga se, inače, sve zemlje, osim nekolicine Rogue Statesa, pozivaju, a koji su neke utirile i u ustave.
Ako pogledamo nazad, videćemo da je tikva antifašističke koalicije pukla sutradan posle pobede nad fašizmom, a da su se - dok su ratne operacije uveliko trajale - antifašističke saveznice otimale oko nacističkih naučnika i nacističkog vojnog know howa, u nameri da steknu strategijsku prednost u predstojećem međusobnom ratu, koji je počeo sutradan posle pada Berlina, ali u „hladnom“ obliku. Što ne znači da je prošao bez žrtava u ljudstvu i materijalu.
Antifašistička koalicija imala je mnogo sličnosti sa srpskim koalicijama. Pisac hoće da kaže da je to bila tipična triper koalicija, sklepana da bi se savladao zajednički neprijatelj. U tom smislu, antifašistička koalicija je prošla kao što su prošle koalicije tip Đilas, Guzijan Jeremić, Boškić Obradović, Mica Zavetnica i POKS, s tim što ova druga nije pobedila u antivučićevskom džihadu, a ka’ će, ne zna se.
Antifašizam jeste (neko vreme) poslužio kao kohezivni faktor posleratnih međunarodnih odnosa, koji su - opet sličnost sa nama (jebo ja nas) - oduvek imali mnogo sličnosti sa unutarnarodnim odnosima u Srbiji, a kakvi su ti odnosi, znate, da ne traćimo karaktere na objašnjavanja. Uprkos neporecivim zaslugama za svetski narod, moja neznatnost je oduvek imala izvesne rezerve prema antifašizmu, koje je uglavnom iznosila u fikcionalnim delima; umetnosti je dozvoljeno da kaže sve, uključujući i ono što izvan umetnosti ne treba i ne sme reći.
Imao sam nekoliko neprijatnih pitanja za antifašiste: Pitanje 1. zašto je antifašizam postao „in“ tek nakon što je fašizam potučen do nogu? 2. zašto članice potonje antifašističke koalicije nisu reagovale preventivno i fašizam zatukle u fazi ekspres lonca? I pitanje 3. zašto su i komunističke (ruske) i demokratske (kolektivnozapadne) članice preuzele i unapredile eklatantno nacističke naučne discipline. Pitanjima nikad kraja, što rekla špica „Utiska nedelje“.
Posle osamdeset antifašističkih godina, u svet kao da je raspisan konkurs za novi fašizam. Kandidata je mnogo, ali svi kandidati misle da je fašista onaj drugi. Bivše zemlje članice olako jedna drugoj lepe etikete „fašista“, kao oni poslovični generali koji uvek prave strategije za prošli rat, što će reći da analiziraju greške iz prošlog, a onda ih sledeći rat iznenadi novim oružjima i drugačijim strategijama.
Pisac opet hoće da kaže: novi fašizam je tu, pred vratima - sve ukazuje na njegovu blizinu - s tim da će novi fašizam neprijatno iznenaditi današnje antifašiste novim obličićima, retorikama, strategijama i drugačijim imenom, možda čak i nekim lepim, zavodljivim.
MORAMO DA PROMENIMO LICE OVE ZEMLJE: Glavne ekonomske poruke predsednika Vučića - Obaranje rekorda za Ekspo i pregovori o sankcijama NIS-u sa Amerikancima