Četiri dana već trpimo iživljavanje grupa građana koje zaustavljaju saobraćaj na gradskim raskrsnicama primoravajući sve nas koji ne mislimo kao oni da na tropskoj vrućini pešačimo od svojih domova do posla ili se vozimo unaokolo gubeći vreme i živce.
Na fotografijama sa ulica vidimo da kontejnere guraju devojčice u šortsevima i njihovi vršnjaci sa obaveznim rančevima, sredovečni uredno potšišani ljudi, domaćice koje su krenule na pijacu i poneki huligan koji ne bi da propusti priliku da se „pošiba sa murijom“. Sve su to naše komšije, ljudi iz naše ulice... ali slika nije potpuna: nedostaju, ne vide se, kriju se u dubokoj senci organizatori nereda. Nikakav plenum sastavljen od predstavnika svih fakulteta ne zaseda i ne određuje tačke u gradu gde će se pomeriti građani, neko to radi mnogo brže i mnogo podlije od njih. Kao što se o instrukcijama koje „fakulteti u blokadi“ objavljuju na društvenim mrežama ne glasa „neposrednom demokratijom“, nego su iz jednog priručnika, jednog štaba.
Vrlo istaknuto mesto u tom štabu ima onaj ko koordinira izveštavanje medija Junajted grupe. I tokom vidovdanskog protesta i u danima haosa koji su usledili njihovi su izveštaji sa terena bili - najblaže rečeno - iskrivljeni, sračunati na raspaljivanje histerije i panike građana na ulicama, s neskrivenom namerom da se izazove reakcija koju je nemoguće kontrolisati.
Primera koji ovo ilustruju je bezbroj - „policija je brutalno napala mirne građane koji su stajali ispred kordona. Građani su imali omotane majice oko glava“, bila je jedna vest iz vidovdanske noći - a mi ćemo navesti sam jedan koji na prvi pogled deluje benigno. Kad je uoči protesta priveden student fizike S. T., ovi su mediji prvo tvrdili da je reč o „otmici“, i o „hapšenju bez povoda“, iako im je bilo poznato - advokatica koja je branila S. T. dobila je kod njih ogroman prostor - da je student na zatvorenoj grupi na Vocapu delio plan akcija sračunatih na rušenje vlasti.
Svejedno, mediji su prenosili pozive na protestna okupljanja zbog ovog hapšenja, prenoseći istovremeno izjave studentovih poznanika i nastavnika koji su tvrdili da je reč „o dobrom detetu koje sigurno nije uradilo ništa loše“, o brucošu jesenas pristiglom u Beograd... da bi se ispostavilo da je S. T. - iako „brucoš“ i „dete“ - slikan na vratima Fakulteta političkih nauka kako brani ulazak u zgradu onima koji tu studiraju.
Istovetna matrica primenjuje se u izveštavanju o svim drugim privođenjima zbog blokada: „dete“, „dobro dete“ - odjednim su svi „deca“, kao da do juče nisu tražili da im predamo državu na upravljanje - koje policija „brutalno nosi u maricu“ (treba valjda „nežno da ih nosi“?).
Isti narativ o dobroj deci i zloj policiji usvojili su i rektor Vladan Đokić i profesori Beogradskog univerziteta koji si prividnim ustupcima u onlajn nastavi obezbedili dalji priliv sredstava od države, pa se sad neopterećeni finansijskim brigama vraćaju blokaderima.
Ovo nije čak ni kalkulacija s kratkim pamćenjem javnosti, ovo je vređanje njene inteligencije i uverenost da se računa i da se pamti samo poslednja izgovorena laž, samo ako je dovoljno glasna.
