Značaj ove reke prevazilazi i mutne granice istorije jer je na njenim obalama nastala i prva evropska civilizacija, o čemu svedoče Vinča i Lepenski vir. U antičko doba Dunav je predstavljao prirodnu granicu Rimskog carstva. Rimljani su duž njega gradili utvrđenja i gradove poput Singidunuma, Viminacijuma i Akvinkuma, a Dunav je služio kao glavni logistički koridor za vojske i robu.
Tokom srednjeg veka Dunav je bio žila kucavica trgovine koja je povezivala Zapadnu Evropu, Balkan i Vizantiju, omogućavajući kretanje žita, soli i drveta, ali i diplomatske kontakte. Prostor današnje Srbije je kroz čitavu istoriju imao ključnu ulogu za bezbednost Dunava, što potvrđuju i najveće tvrđave na njegovim obalama od „Gibraltara na Dunavu“, iliti Petrovaradinske tvrđave, Beogradske i Smederevske tvrđave, pa do Golupca na granici s Rumunijom.
Upravo Dunav je jedan od glavnih razloga zašto Srbija ima najpovoljniji položaj u poređenju s drugim zemljama Zapadnog Balkana. On omogućava razvoj trgovine i industrije, otvara put ka evropskim tržištima, ima ogroman energetski potencijal kroz hidroelektrane i rečne koridore, ali i ekološki značaj jer povezuje brojne prirodne sisteme i resurse. Na svet se više ne gleda iz perspektive ideologija ili istorije, već vitalnih interkontinentalnih trgovinskih ruta, a Srbija se zbog Dunava nalazi u srcu koridora koji povezuje Evropu i Aziju. To je prilika koju moramo iskoristiti.
Posebno je važno istaći da saradnja na Dunavu može biti oslonac za jačanje odnosa s Rumunijom, državom s kojom Srbija nikada nije imala ozbiljne istorijske sukobe i s kojom se tradicionalno održavaju mirni i prijateljski odnosi. S obzirom na destabilizaciju Crnog mora zbog rata u Ukrajini, Rumunija postaje sve važnija za bezbednost Evrope i značaj Srbije i Dunava u tom scenariju primećuju i donosioci odluka, ali i kreatori politika u Rumuniji. Potreba za rečnim transportom raste ne samo zbog potrebe za trgovinom ili buduće eksploatacije crnomorskog gasa već i zbog rekonstrukcije Ukrajine.
Ponovna izgradnja ratom razorene zemlje je nešto što zahteva ogromne resurse i nema mnogo zemalja koje su to iskusile više puta od Srbije. Iako postoji velika spremnost evropskih zemalja za pomoć Ukrajini, svi ti materijali nekako moraju da dođu do drugog kraja Evrope. Postojeća infrastruktura nije zadovoljavajuća i taj problem je u Evropi prepoznat, kao i činjenica da u kraćem vremenskom periodu nije moguće sagraditi dovoljno puteva i pruga. Zbog toga se sve više ljudi interesuje za Dunav kao koridor kojim brodovi natovareni materijalima mogu da krenu ka Ukrajini istog trenutka kada se rat završi.
Kad se prethodni redovi saberu, poruka je jasna: Dunav nam govori da je Srbija evropska zemlja. Na njegovim obalama realizovane su neke od najvećih evropskih investicija u infrastrukturu, energetiku i ekologiju, a upravo saradnja na ovoj reci najbolje ilustruje šta znači evropsko partnerstvo u praksi. Projekti koji se sprovode uz podršku Evropske unije, od modernizacije plovnih puteva i luka, preko uklanjanja potopljenih ratnih brodova, pa do ulaganja u zaštitu životne sredine, dokazuju da Srbija ima koristi od tesne saradnje sa evropskim institucijama i zemljama regiona. Dunav je kroz istoriju često bio granica koja deli dijametralno suprotne strane, ali danas je više nalik na kičmu evropskog kontinenta, dok Srbija predstavlja vratni pršljen.
