pa onda - kad Prva Politikina Dama - iz razloga poznatih redakciji Komsomolskaje Pravde - zglajza, počneš Smajlovićku da praviš od blata i pišeš molbenice na Visoko Carstvije da je vrati u pustolinu u Makedonskoj.
Ili ovako: osipaš drvlje i kamenje na NSPM, da bi, kad se na medijskoj sceni pojavi ljotićevskobagrinski portal Sunčanik, shvatio da je u poređenju s braćom po skomračnoj klerikalnoj ideologiji - NSPM bio Foreign Affers ili Harpers Magazine. Svi u novinarskoj branši znaju - iako su mnogi zaboravili - da je veoma teško napraviti dobre novine ili portal. Mnogi, međutim, ne znaju da je isto tako teško napraviti vrhunsko sranje od portala, a upravo je to pošlo za rukom Sunčanikovom osnivaču, finansijeru i glavnom uredniku iz senke. (Ime i prezime poznati redakciji Moskovske Pravde). Pisac hoće da kaže da je u svetu štampanog treša Sunčanik ono što je Financial Times u svetu vrhunskog novinarstva. Čemu treba skinuti kapu.
Bio je potreban sistematski rad da bi se okupilo toliko polupismenih i zluradih prodanih duša - uključujući dubokog čaršiliju, Darka Tanaskovića - da bi se na jednom mestu pisalo guzicama. I zbog guzice. Razumete valjda šta sam hteo da kažem.
Nije mi promaklo prigodom redovne sedmične inspekcije Sunčanika - koja je koincidirala s temom naše jučerašnje kolumne - da je jedno od sunčanih piskarala, potpisano inicijalima U. S., nastupilo kao „prijatelj“ prekog crkvenog suda. U prvi mah sam grešno pomislio da se iza inicijala U. S. krije Porfirijev Višinski, Džomić, ali sam forenzičkom analizom i metodom close reading ustanovio da to - uprkos frapantnoj sličnosti stila i leksike u optužnici i bljuvotini šeretski naslovljenoj „ (K)iks Blagoje“ - nije slučaj. (Ili možda ipak jeste. Tko će znati. Istorija će pokazati.)
Šta, dakle, kaže U. S. (kogod da bio). Kaže U. S., između ostalog, da „Blagoja“ - kome je iz nekog razloga promenio gramatički rod - „umesto da se lati pera i hartije pa da pripremi odgovor na optužnicu, raznim X-tvitovima pokušava da obmane javnost i da sebe po ko zna koji put prikaže kao žrtvu „crkvenog režima“’.
Ne ulazeći u meritum Blagojevih tvitova, među kojima, fakat, ima veoma neprijatnih po crkveni menadžment, moja neznatnost u svojstvu Blagojevog pro bono advocatusa diaboli, istoj toj (polumrtvoj) javnosti skreće pažnju na sledeće: Ne postoji nijedan osnov da se Blagoje Pantelić pozove pred crkveni sud! Niti je Blagoje zastupao i širio učenja suprotna simbolu pravoslavne vere, niti je bio umešan, niti je, kao neklerik, mogao biti umešan u bilo kakve unutarcrkvene muljavine i lopovluke, što se za neke od Sunčanikovih osnivača i sponzora ne može reći. (A što će, ako Sunčanik i preki crkveni sud nastave da mahnitaju, biti rečeno.)
Ovonedeljnu sudsku hroniku završavam porukom Sunčaniku: Jebo vas najglavniji urednik u dupe. Slobodni ste da me utužite crkvenom sudu zbog uvrede dupeta. Obećavam da ću se pojaviti na ročištu.
