Gde je re­k­tor?

Ta­kav je, i po to­nu i po fi­nal­noj po­ru­ci, i te­k­st Ste­va­na Fi­li­po­vi­ća, pro­fe­so­ra FDU, ko­ji je još 2022. pos­tao Po­no­šev sa­ve­t­nik. Fi­li­po­vić je po­lo­vi­nom go­di­ne jed­nom već na­pao stu­den­te blo­ka­de­re što od­bi­ja­ju sa­ra­d­nju sa opo­zi­cio­nim stran­ka­ma (či­taj sa Đi­la­som i Po­no­šem), ali je to bio pu­ca­nj u so­p­stve­nu no­gu. Sad kad je blo­ka­de­r­ski po­kret na ko­le­ni­ma, ispu­m­pan go­to­vo do kra­ja, Fi­li­po­vić se osme­lio da opet jav­no istu­pi, ra­ču­na­ju­ći da će ta­ko osta­t­ke an­ti­vu­či­će­v­skog fron­ta pre­ve­sti na stra­nu opo­zi­cio­nih par­ti­ja.

Još sva­šta ne­što, re­kli bi kli­n­ci, pi­še ovaj uni­ve­r­zi­te­t­ski pro­fe­sor: da stu­den­ti ne ume­ju da ra­zli­ku­ju stvar­nost od igri­ce, da su ple­nu­mi de­se­t­ko­va­ni i da odlu­ke u ime ve­ći­ne do­no­si ma­li broj stu­de­na­ta... On agi­tu­je za svo­ju stran­ku i nas to ne bi mo­ra­lo da za­ni­ma jer, agi­to­vao - ne agi­to­vao, gi­ljo­ti­na cen­zu­sa i Đi­la­sa i Po­no­ša uči­ni­će ga po­li­ti­č­kim mr­tva­cem. Vi­de­li smo to na lo­kal­nim izbo­ri­ma.

Ima, me­đu­tim, ne­što zbog če­ga se vre­di za­dr­ža­ti na Fi­li­po­vi­će­vom sma­tra­nju, jer ot­kri­va gran­dio­z­m­no li­ce­me­r­je i du­bo­ku neis­kre­nost uni­ve­r­zi­te­t­skih pro­fe­so­ra ko­ji su na mo­n­struo­zan na­čin zlou­po­tre­bi­li stu­den­te.

Zna­li su - kao i svi mi osta­li - da su to de­ca (19-24 go­di­ne) i da ne­ma­ju po­li­ti­č­kog zna­nja i isku­stva da vo­de dr­ža­vu, a pu­m­pa­li su ih, istu­ra­li u pr­ve re­do­ve, pred­la­ga­li ih za mi­ni­stre i za No­be­lo­vu na­gra­du, ce­lu dr­ža­vu su im nu­di­li na ta­c­ni. da bi im po­sle fo­te­lje i dr­ža­vu uze­li kao be­bi zve­č­ku! Zna­li su i osta­li pro­fe­so­ri - da­le­ko od to­ga da je Fi­li­po­vić na­j­pa­me­t­ni­ji me­đu nji­ma - da je ho­mo­ge­ni „stu­den­t­ski po­kret“ fa­ta­mo­r­ga­na, ali su pu­m­pa­li stu­den­te jer su je­di­no ta­ko blo­ka­de­re mo­gli da ma­ski­ra­ju u tro­jan­skog ko­nja i uđu u jav­nost ko­ja je pre­ma nji­ma, pro­fe­so­ri­ma, ga­ji­la opra­v­da­no ne­po­ve­re­nje. Ga­đe­nje čak.

Sve su zna­li, ali su istu­ri­li de­cu, koja ne prave razliku izmedju stvarnosti i igrice da bi­ju nji­ho­ve bi­t­ke. Pa ako pro­đe - pro­đe. Ako ne pro­đe, kao što ni­je pro­šlo, ce­nu po­ra­za će pla­ti­ti de­ca. Kao što su pla­ti­la izgu­blje­nom go­di­nom ško­lo­va­nja.

A oni? Pro­fe­so­ri? Opo­zi­cio­ni pr­va­ci?

Sva­ko je ta­mo gde je bio i pre dva­nae­st me­se­ci. Or­ni za no­vi krug, sa­mo da na­đu ko će ovog pu­ta tr­ča­ti ume­sto njih.
A kad smo kod to­ga, gde nam je re­k­tor Vla­dan Đo­kić? Zna li se?

Pi­ta­mo za sve one ko­je je hra­brio da blo­ki­ra­njem ra­skr­sni­ca i pro­si­pa­njem kon­te­j­ne­ra „uče ško­lu ži­vo­ta“ ume­sto da po­la­žu ispi­te...