ENGLESKA TONE U ZEMLJU ZBOG PAKLENIH VRUĆINA! Kuće u Londonu pucaju i propadaju: Iznenadne cik-cak pukotine i stravične štete od miliona evra!
- Toplotni talasi i suša u Londonu izazivaju sleganje glinovitog tla, pa kuće pucaju, tonu i deformišu se. Posebno su ugroženi stariji objekti sa plićim temeljima.
- Osiguravači već isplaćuju rekordne odštete, a premije rastu ili se polise odbijaju u zonama visokog rizika. Do 2030. deo grada mogao bi da bude pod ozbiljnim rizikom od sleganja.
Dok toplotni talasi suše glinovito tlo na kome leži britanska prestonica, kuće počinju da tonu i pucaju, pretvarajući klimatske promene u jedan od najvećih geoloških i finansijskih izazova današnjice.
Stanovnici Londona su ovog leta počeli da primećuju neobične promene na svojim domovima. Širom grada su se iznenada pojavile cik-cak pukotine na zidovima, vrata su počela da se zaglavljuju, a prozorski okviri su se deformisali. Ekstremne vrućine donose brojne probleme zemlji koja u osnovi nije izgrađena za njih, pa se tako britansko društvo pored zatvorenih škola i iskrivljenih šina sada suočava sa kućama koje doslovno tonu u zemlju.
London se zajedno sa drugim delovima jugoistočne Engleske, nalazi se u epicentru problema sleganja tla, koji je podstaknut neuobičajeno toplim i suvim vremenom. Britanska prestonica leži na specifičnoj vrsti glinastog tla koje se ponaša kao sunđer. Kada je vlažno, ono upija vodu i bubri, dok u vrelim i suvim uslovima gubi vlagu i dramatično se skuplja.
Ovaj proces se naziva skupljanje i bubrenje, a kada se tlo neravnomerno skupi ispod temelja zgrade, dolazi do sleganja terena. Drveće i biljke dodatno komplikuju celokupnu situaciju. Tokom vrelih dana, njihovo korenje prodire dublje u potrazi za vlagom, često isušujući zemlju ispod obližnjih kuća. Stariji objekti su posebno osetljivi zbog plićih temelja, a poznato je da je više od polovine londonskih domova izgrađeno pre 1945. godine.
Nova realnost za osiguravajuća društva
Ovaj fenomen se ubrzano širi zbog klimatskih promena. Prema podacima koje je prikupila britanska osiguravajuća kuća "Aviva", predviđa se da će u nekim delovima grada čak sto odsto zgrada biti suočeno sa mogućim ili verovatnim rizikom od sleganja tla do 2030. godine. Ovo uključuje ugledne i centralne oblasti kao što su Kensington, Vestminster i sam centar Londona.
- Sleganje tla je danas jedan od najpogubnijih geohazarda u Velikoj Britaniji - naveo je portparol Britanskog geološkog zavoda (BGS), dodajući da će problem postajati sve ozbiljniji.
Finansijski udar na vlasnike kuća i osiguravajuća društva već je izuzetno ozbiljan. Tokom 2025. godine industrija osiguranja isplatila je rekordnih 385 miliona evra za odštete povezane sa sleganjem tla, što je skok od deset odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Prosečna isplata dostigla je iznos od blizu 25.000 evra, pokazuju zvanični podaci Udruženja britanskih osiguravača (ABI).
- Ova godina će verovatno biti najveća do sada, jer je to drugo uzastopno sušno leto sa višestrukim toplotnim talasima - istakao je Bob Gibson, direktor kompanije za građevinski i strukturni konsalting.
Ljudi se već bore da obezbede adekvatno osiguranje u područjima visokog rizika. Osiguravajuća društva drastično podižu premije ili u potpunosti odbijaju obnavljanje polisa za pokriće sleganja tla. To može navesti građane da iz straha ne prijavljuju oštećenja, što bi na kraju dovelo do poništavanja njihovog osiguranja.
Sanacija zahteva sistemska rešenja
Sleganje tla je ponekad suptilno i veoma sporo, ali može biti izuzetno štetno i izazovno za popravku. Postoje dva elementa koja treba uzeti u obzir kod rizika od sleganja, objašnjava Brunela Balzano, predavač za strukturalni dizajn na Univerzitetu u Kardifu. To su ranjivost same zgrade i nivo opasnosti iz okoline.
- Ne možemo da uklonimo klimatske promene - istakla je Balzanova, dodajući da su inženjeri zato primorani da se fokusiraju na samu zgradu i njenu otpornost.
Intervencije mogu uključivati uklanjanje drveća i dubokog rastinja ili postavljanje posebnih barijera kako bi se korenje izolovalo od temelja kuće. Na ekstremnijem i skupljem kraju spektra nalazi se takozvano potkopavanje, složeni proces koji podrazumeva upumpavanje betona duboko ispod postojećih temelja kako bi se stabilizovala čitava struktura.
Za razliku od katastrofalnih poplava koje nose domove ili razornih šumskih požara koji ih pretvaraju u pepeo, sleganje tla ne ugrožava direktno ljudske živote. Ono se nalazi na granici između onoga što je opasno i onoga što se može zanemariti na neko vreme. Međutim, to nipošto nije samo iritantna sitnica.
Ovaj fenomen ozbiljno devalvira vrednost imovine, otežava njenu prodaju i iziskuje ogromna novčana sredstva za popravke, predstavljajući još jedan deo sve većeg anksioznog tereta koji zagrevanje planete donosi u svakodnevni život ljudi širom kontinenta.
Kurir.rs/RTS
