IZ OKEANA IZRONILE DVE NEOBIČNE POJAVE Satelitski snimci otkrili nešto što menja mapu ovog dela sveta
- Satelitski snimci su posle erupcije Anak Krakatau otkrili dva nova mala ostrva, severozapadno i jugoistočno od vulkana.
- Stručnjaci veruju da su ostrva nastala zbog lave, pepela ili odrona, ali nije poznato da li će opstati jer su tek iznad nivoa mora.
Snažna erupcija vulkana Anak Krakatau očigledno je promenila geografsku kartu tog područja. Samo nekoliko nedelja nakon erupcije početkom septembra, na satelitskim snimcima otkrivena su dva nova mala ostrva u neposrednoj blizini vulkana.
Jedna formacija nalazi se oko 760 metara severozapadno, a druga oko 495 metara jugoistočno od vulkana. Stručnjaci pretpostavljaju da je njihov nastanak direktno povezan sa erupcijom koja je trajala od 4. do 6. septembra.
Anak Krakatau je tada izbacio ogromne količine pepela i lave. Erupcija je bila toliko snažna da je vidljivo promenila obalu. Samo ostrvo na kojem se nalazi vulkan povećalo se za oko 33 hektara.
Misterija novih ostrva
Još nije jasno kako su tačno nastala nova indonežanska ostrva. Jedno od najverovatnijih objašnjenja jeste da je lava izbila ispod površine mora i postepeno se nagomilavala sve dok se novo kopno nije pojavilo iznad vode.
Moguće je i da je magma izlazila kroz nove pukotine na morskom dnu. Ogromne količine vulkanskog pepela i komada stena takođe su mogle da se natalože na plitkim podvodnim područjima sve dok nisu izbile iznad površine mora.
Kao jedan od mogućih uzroka pominju se i odroni. Delovi padina vulkana mogli su da se obruše u more i tako stvore nove kopnene mase.
Da li će ostrva ponovo nestati?
Još nije poznato da li će nova ostrva opstati. Trenutno se nalaze tek nešto iznad nivoa mora i već su izložena udarima talasa.
Ukoliko se uglavnom sastoje od rastresitog vulkanskog pepela, vetar i talasi mogli bi relativno brzo da ih erodiraju i ponovo potope. Ako su, međutim, izgrađena od čvrste lave, mogla bi trajno da postanu deo teritorije Indonezije.
Vulkan sa mračnom istorijom
Anak Krakatau nalazi se između Jave i Sumatre i spada među najaktivnije vulkane na svetu. Njegova erupcija početkom septembra privremeno je poremetila rad osam aerodroma, među kojima je i najvažnije indonežansko vazdušno čvorište u Džakarti.
Pogođeno je gotovo 3.000 letova, dok se oko 270.000 putnika suočilo sa kašnjenjima ili otkazivanjem letova.
Razorna snaga ovog vulkana pokazala se i 2018. godine. Tada se deo njegove padine obrušio u more i izazvao cunami u kojem je poginulo više od 400 ljudi.
(Kurir.rs/Bild)
