PAO "ZID" U NEMAČKOJ, AFD IMA NAJVIŠU FUNKCIJU, MERCOV CDU OTIŠAO U KRAJ SALE! Ultradesničar na čelu pokrajinskog parlamenta prvi put od sloma nacizma (FOTO)
Po prvi put od Drugog svetskog rata na čelu pokrajinskog parlamenta u Nemačkoj nalazi se predsedavajući iz redova ultradesnice, a to je od juče Tobijas Rauš iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD) koji će voditi sednice regionalne skupštine Saksonije-Anhalta.
Dojče vele (DW) navodi se da već rano ujutru oko 500 ljudi okupilo na Trgu katedrale u Magdeburgu, glavnog grada te pokrajine na istoku Nemačke, kako bi pokazali da za njih 6. oktobar nije običan dan.
- Protiv zaborava – fašizam mora da ostane zločin - pisalo je na jednom transparentu.
Na drugom je stajala poruka da "Nema saradnje s ekstremnom desnicom".
Samo nekoliko desetina metara dalje, u zgradi pokrajinskog parlamenta Saksonije-Anhalta, u 12.40 časova izabran je novi predsednik tamošnje skupštine.
Rauš je dobio je 48 glasova, devet više nego što njegova stranka AfD ima poslaničkih mesta u tom parlamentu.
Politički presedan za Nemačku
DW navodi da je time, prema ocenama mnogih posmatrača, ispisano novo poglavlje nemačke političke istorije.
Prvi put od završetka Drugog svetskog rata predsednik nekog pokrajinskog parlamenta dolazi iz stranke koju pokrajinska Služba za zaštitu ustava u Saksoniji-Anhaltu klasifikuje kao ekstremno desničarsku.
Sednicu je, kao najstarija poslanica, otvorila Eva fon Angern iz stranke Levica.
Ona je neposredno pre toga učestvovala na protestu ispred parlamenta.
U govoru je podsetila da su žene retko zauzimale ovu funkciju u nemačkoj istoriji.
Pomenula je i Klaru Cetkin, koja je 1932. godine kao najstarija poslanica otvorila sednicu Rajhstaga neposredno pre dolaska nacista na vlast.
Iz klupa AfD na te reči nije bilo aplauza.
Kada je Fon Angern citirala prvi član nemačkog Ustava po kojem je "ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno", takođe nije bilo reakcije među poslanicima AfD.
Rauš i optužbe za nepotizam
Tridesetpetogodišnji Rauš van Saksonije-Anhalt do sada nije bio posebno poznat.
Mnogi ga opisuju kao jednog od umerenijih političara AfD, ai sam za sebe kaže da nije pripadnik "tvrde linije".
Njegovo ime dospelo je u nacionalne medije početkom godine kada su pojedini političari AfD optuženi za nepotizam.
Rauš je tada priznao da u poslaničkoj kancelariji zapošljava više prijatelja iz svog fudbalskog kluba.
To ipak nije sprečilo njegovu stranku da ga kandiduje za predsednika pokrajinskog parlamenta.
Formalno, reč je o funkciji najvišeg ranga u pokrajini.
Nakon izbora Rauš je pokušao da pošalje pomirljivu poruku.
Neću obavljati ovu funkciju kao predsednik jedne poslaničke grupe, već kao predsednik svih poslaničkih grupa - kazao je Rauš i dodao da "pravila moraju da važe čak i kada se promeni većina".
Briselski Politiko navodi da se Rauš obavezao da će služiti celoj pokrajini, štititi prava manjina i primenjivati ista pravila na svaku stranku.
Ali, takođe je rekao i da "era političkih zaštitnih zidova treba da bude stvar prošlosti", misleći očigledno na izraz firewall (vatreni ili zaštitni zid) koji označava strategija glavnih nemačkih stranaka da ne stupaju u koalicije ili bilo kakvu saradnju s ultradesnicom.
AfD u centru sale
DW navodi da je tokom prve sednice novog saziva parlamenta pažnju privukao i raspored sedenja.
Velika poslanička grupa AfD zauzela je mesta u samom centru plenarne sale, s direktnim pogledom na govornicu.
To odstupa od uobičajene prakse u nemačkim parlamentima, gde desne stranke uglavnom sede na desnoj strani sale.
Ovoga puta AfD je uspeo da tokom prethodnih dogovora obezbedi centralnu poziciju.
Sa leve i desne strane našle su se poslanici Hrišćanskodemoksratske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca, njihovih koalicionih partnera na saveznom nivou iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Zeleni i Levica.
Mnogi posmatrači tu simboliku tumače kao poruku da AfD sebe vidi kao novu političku sredinu i vodeću snagu pokrajine.
Izbori koji su privukli pažnju sveta
Pokrajinski izbori održani 6. septembra i bili su među najviše praćenijim regionalnim izborima u Nemačkoj poslednjih godina.
U Magdeburg su doputovale stotine novinara iz zemlje i inostranstva.
Iako je pravo glasa imalo svega oko 1,7 miliona stanovnika, bilo je jasno da rezultat može imati nacionalni značaj.
Mesecima unapred ankete su pokazivale da će AfD postati najjača stranka.
Postojale su čak procene da bi mogla da osvoji apsolutnu većinu glasova.
Do toga ipak nije došlo.
Pobednik bez većine
AfD je osvojila 39 od ukupno 83 poslanička mesta, a za apsolutnu većinu bila su potrebna 42 mandata.
Zajedno, CDU, SPD, Levica i Zeleni takođe imaju 39 poslanika.
Ključnu ulogu sada ima Savez za socijalnu pravdu i ekonomsku razboritos, stranka koju je osnovala Sara Vagenkneht, pa je kraće ime stranke zato Savez Sara Vagenkneht (BSW).
BSW ima pet poslanika i mogao bi da odluči ko će formirati vladu Saksonije-Anhalt.
Stranka je podržala izbor Rauša za predsednika parlamenta, ali je saopštila da neće podržati kandidata AfD Ulriha Zigmunda za pokrajinskog premijera.
Zbog toga Zigmund trenutno nema većinu.
Neizvesna politička budućnost
Uprkos tome, Zigmund planira da se u decembru kandiduje za premijera, a glasanje će biti tajno.
Prema političkim spekulacijama, spreman je da pokuša samo jednom.
U slučaju neuspeha, mogao bi da zatraži raspisivanje novih izbora.
Novoizabrani predsednik Landtaga (pokrajinskog parlamenta) Rauš uoči glasanja dao je izjavu za RTL.
- Ako u prvom krugu nemamo većinu, onda je verovatno nećemo imati ni tokom čitavog mandata. To bi značilo da parlament ne želi da mi formiramo vladu - kazao je Rauš.
DW navodi da za Saksoniju-Anhalt, međutim, politička neizvesnost tek počinje.
(Kurir.rs/Dojče vele/Politico.eu/Preneo, preveo i priredio: N. V.)
