OTISCI PRSTIJU STARI 2.200 GODINA OTKRILI VELIKU TAJNU: Ko je zaista gradio misterioznu kinesku vojsku od terakote? (FOTO/VIDEO)
- Prema modelu istraživača, oko 45 odsto tragova pripada odraslim muškarcima, 32,7 odsto ženama, a 22,3 odsto deci mlađoj od 15 godina
Nova studija dovodi u pitanje dugogodišnju pretpostavku da su monumentalne statue kineskog cara pravili isključivo odrasli muškarci. Analiza otisaka prstiju ukazuje na to da su u izradi možda učestvovale i žene i deca.
Hiljadama godina misteriozna vojska stajala je na straži, tiha i nepomična u tami, ne odstupajući od svoje svečane dužnosti.
Reč je o ratnicima od terakote, pažljivo izrađenim pre oko 2.200 godina u Kini kako bi čuvali grobnicu cara Ćin Ši Huanga. Njihova izrada je izuzetna - na prvi pogled hiljade ratnika deluju gotovo identično, ali pažljiviji pogled otkriva zadivljujuću raznolikost lica, frizura i oklopa, kao i izuzetno umeće njihovih tvoraca.
Arheolozi su tradicionalno pretpostavljali da su celu vojsku izradili odrasli muškarci. Novo istraživanje, međutim, ukazuje na mogućnost da ta pretpostavka nije tačna.
Vajari su ostavili otiske prstiju u još vlažnoj glini, a upravo ti tragovi sugerišu da su u ovom ogromnom poduhvatu možda zajedno učestvovali muškarci, žene i deca.
- Ovi nalazi dovode u pitanje dugogodišnju pretpostavku da se proizvodnja vojske od terakote oslanjala isključivo na rad odraslih muškaraca - navode istraživači predvođeni arheološkinjom Sjaosi Li iz Muzeja mauzoleja cara Ćin Ši Huanga.
Prema njihovim rečima, reč je o prvom kvantitativnom biološkom dokazu da je radnu snagu činila raznovrsna grupa, uključujući žene i decu.
Vojska otkrivena posle više od dve hiljade godina
Vojska od terakote otkrivena je 1974. godine, nakon što je više od dve hiljade godina provela u tami. Poljoprivrednici koji su kopali bunar, oko 1,5 kilometara od mesta na kojem se nalazi careva grobnica, naišli su na neobične ostatke glinenih ratnika u prirodnoj veličini.
Tako je otkrivena ogromna podzemna vojska, čije su razmere istraživači otkrivali godinama.
Prema dosadašnjim procenama, kompleks obuhvata oko 8.000 ratnika, 130 bojnih kola sa 520 konja i još 150 konja namenjenih konjici. Ipak, veliki deo prostrane carske nekropole još nije iskopan, pa njen puni sadržaj ostaje nepoznat.
Identitet ljudi koji su izradili ove figure takođe je uglavnom ostao misterija. Dosadašnja istraživanja više su se bavila načinom proizvodnje nego ljudima koji su obavljali taj posao.
Pretpostavka da su radili isključivo muškarci uglavnom nije dovođena u pitanje, iako istorijski zapisi pokazuju da su žene i deca radili i u državnim radionicama tokom dinastije Ćin. Raznovrsna radna snaga posebno je dokumentovana u proizvodnji predmeta od lakiranog drveta, ali nije bilo jasno ko je učestvovao u izradi vojske od terakote.
Analizirano 79 ostataka prstiju
Tragovi radnika ostali su utisnuti u glini. Istraživanje je obuhvatilo 36 ratnika iz jedne iskopane jame. Prvobitno su zabeležena 91 otiska prstiju, ali je 12 kasnije isključeno jer se smatralo da potiču od osoba koje su ostavile više tragova. Za konačnu analizu ostalo je 79 otisaka.
Oni su pronađeni na različitim delovima statua - na glavama, rukama, oklopima, šakama, okovratnicima, pa čak i na jednom stopalu. Istraživači smatraju da su nastali kao sporedna posledica procesa izrade.
Većina, odnosno 73 otiska, nastala je tokom oblikovanja i sastavljanja figura, kada su zanatlije pritiskale prste na vlažnu glinu. Najčešće su pronađeni na glavama i rukama ratnika, gde su radnici pridržavali delove dok su ih spajali i zaglađivali.
Preostalih šest tragova nastalo je pritiskanjem unapred oblikovanih ukrasa od gline, uglavnom elemenata oklopa i pojaseva, na površinu figura.
Na prvi pogled može delovati da jedan otisak prsta ne može mnogo da otkrije o osobi koja ga je ostavila. Međutim, istraživači su se usredsredili na male razmake između linija na otisku, a ne na njegovu ukupnu veličinu.
Kako čovek raste, linije na otiscima prstiju postaju međusobno udaljenije, dok su razlike između dečaka i devojčica relativno male. Nakon dostizanja skeletne zrelosti rast se usporava, a muškarci u proseku imaju nešto veći razmak između linija nego žene.
Zbog toga prosečna širina ovih linija može da pruži tragove o starosti i polu osobe. Ipak, postoji značajno preklapanje između grupa, pa otisak adolescentnog dečaka može biti gotovo isti kao otisak odrasle žene.
Umesto da svakom otisku pojedinačno odrede starost i pol, istraživači su koristili algoritam kako bi procenili zastupljenost različitih demografskih grupa u celokupnom uzorku.
U obzir su uzete i razlike u veličini otisaka između populacija, kao i skupljanje gline tokom sušenja i pečenja. Ipak, oslanjanje na referentne podatke savremenih Evropljana unosi određenu neizvesnost u rezultate.
Žene i deca mogli su da rade u radionicama
Prema modelu koji su istraživači koristili, samo 45 odsto analiziranih otisaka verovatno potiče od odraslih muškaraca. Oko 32,7 odsto pripisano je odraslim ženama, dok se preostalih 22,3 odsto povezuje sa decom mlađom od 15 godina.
Prisustvo dece u radionicama možda nije bilo neuobičajeno. Istorijski zapisi iz dinastije Ćin opisuju formalni sistem šegrtovanja u kojem su mladi učili zanat pod nadzorom iskusnih majstora.
U drevnim pravnim dokumentima dinastije Ćin, zapisanim na bambusovim pločicama koje se čuvaju u Akademiji Juelu, navodi se:
- Majstor zanatlija dobro podučava, tako šegrt završava obuku za godinu dana, a novi zanatlija za dve godine.
Istraživači pretpostavljaju da su mlađi šegrti mogli da obavljaju jednostavnije zadatke, poput pričvršćivanja ukrasnih detalja na oklop ratnika, dok su iskusnije zanatlije radile na tehnički zahtevnijim delovima.
Ipak, rezultati imaju važna ograničenja. Svih 79 otisaka potiče sa 36 ratnika iz jednog dela ogromnog arheološkog nalazišta. Osim toga, udeo otisaka ne mora da odgovara udelu ljudi koji su učestvovali u izradi.
Neiskusni radnici, na primer, mogli su da ostavljaju više otisaka od veštih zanatlija koji su glinom rukovali pažljivije.
Uprkos tome, nalazi ukazuju na to da je vojska od terakote možda nastala radom mnogo raznovrsnije grupe ljudi nego što se ranije pretpostavljalo.
Buduća istraživanja mogla bi da prošire bazu otisaka i omoguće pouzdanije zaključke o ljudima koji su izradili ovu jedinstvenu vojsku.
- Ovi biološki dokazi u velikoj meri potvrđuju brojne istorijske zapise i dočaravaju rad u državnim radionicama dinastije Ćin, u kojima su muškarci i žene radili zajedno, dok su odrasle zanatlije sarađivale sa mladima, koji su možda bili pomoćnici ili početnici - navode istraživači.
Studija je objavljena u naučnom časopisu Journal of Cultural Heritage.
(Kurir.rs/Science Alert/Journal of Cultural Heritage/Preneo: V.M.)
