ŠTA SE DOGODILO NA IZBORIMA U IZRAELU? Brojke pokazuju nešto što niko nije očekivao, Netanjahu pred velikim izazovom

Biračka mesta u Izraelu zatvorena su večeras nakon parlamentarnih izbora na kojima je zabeležena visoka izlaznost, a prve izlazne ankete pokazuju da će Likud premijera Benjamina Netanjahua ostati najveća pojedinačna stranka u Knesetu. Međutim, opozicioni blok ima prednost u broju mandata, dok nijedna strana za sada nema jasnu većinu za formiranje vlade.

Tri glavne izraelske televizije tako prikazuju gotovo identičan odnos snaga, ali nijedan od dva vodeća politička bloka nema potrebnu većinu od 61 mandata za samostalno formiranje vlade. Istovremeno, izlazna anketa televizije i24NEWS daje Netanjahuovom bloku 55 mandata, a njegovim protivnicima 49, što dodatno ukazuje na neizvesnost izbornog ishoda.

Izlaznost je do 20 časova dostigla 74,3 odsto, čime je već premašena ukupna izlaznost na parlamentarnim izborima 2022. godine. Birališta su zatvorena, a prebrojavanje glasova je počelo. Zvanični rezultati još nisu potvrđeni, dok bi konačna raspodela mandata mogla da bude poznata tek narednih dana.

Prve projekcije izbora u Izraelu, prema izlaznoj anketi Kanala 12:

1. Likud (Benjamin Netanjahu): 24 mandata
2. Jašar (Gadi Ajzenkot): 22 mandata
3. Bajahad: 12 mandata
4. Zajednička lista: 11 mandata
5. Demokrate: 9 mandata
6. Izrael Bejtejnu: 9 mandata
7. Šas: 8 mandata
8. Raam: 7 mandata
9. Ocma Jehudit: 6 mandata
10. Religiozni cionizam: 6 mandata
11. Ujedinjeni judaizam Tore: 6 mandata

Projekcije po blokovima:

- Netanjahuov blok: 50 mandata
- Blok protiv Netanjahua: 52 mandata
- Zajednička lista: 11 mandata
- Raam: 7 mandata

Za parlamentarnu većinu potreban je 61 od ukupno 120 mandata.

Arapske stranke mogle bi da odluče ko će formirati vladu

Arapske stranke mogle bi da imaju ključnu ulogu u formiranju nove izraelske vlade, pošto nijedan od dva glavna politička bloka, prema izlaznim anketama, nije osvojio potrebnu većinu od 61 mandata.

Zajedničkoj listi predviđa se između 10 i 11 poslaničkih mesta, dok bi stranka Raam, koju predvodi Mansur Abas, mogla da osvoji sedam mandata. Ove dve liste nisu uračunate u opozicioni blok predvođen Gadijem Ajzenkotom, kojem se predviđaju 52 mandata.

Ukoliko bi Ajzenkot obezbedio podršku Raama, njegov blok imao bi 59 mandata, dok bi uz podršku obe arapske liste mogao da računa na ukupno 69 poslaničkih mesta. Ipak, takav scenario zavisio bi od političkih pregovora i spremnosti stranaka na saradnju, pa izlazne ankete još ne garantuju promenu vlasti.

Nijedan blok nema većinu za formiranje vlade

Prema projekcijama Kanala 12, stranka Bajahad mogla bi da osvoji 12 mandata, Zajednička lista 11, Demokrate devet, a Izrael Bejtejnu takođe devet poslaničkih mesta.

Stranci Šas predviđa se osam mandata, arapskoj stranci Raam sedam, dok bi Ocma Jehudit, Religiozni cionizam i Ujedinjeni judaizam Tore mogli da osvoje po šest mesta.

Za formiranje parlamentarne većine u Knesetu, koji ima 120 poslanika, potrebno je najmanje 61 poslaničko mesto.

Prema prvoj izlaznoj anketi, blok protiv Netanjahua ima 52 mandata, njegov blok 50, dok Zajednička lista ima 11, a Raam sedam mandata.

Ovakva raspodela pokazuje da nijedna od dve glavne političke grupacije nema samostalnu većinu, zbog čega bi pregovori o formiranju nove vlade mogli da budu složeni.

Konačni rezultati neće biti poznati odmah

Prvi zvanični rezultati trebalo bi da počnu da se objavljuju od 22 časa po srednjoevropskom vremenu. Ipak, prebrojavanje svih glasova moglo bi da potraje nekoliko dana, a konačna raspodela mandata mogla bi da se razlikuje od one koju pokazuju izlazne ankete.

Procenjuje se da oko 600.000 glasova pristiglih putem posebnih glasačkih listića neće biti u potpunosti prebrojano do četvrtka. Reč je o približno 10 odsto ukupnog broja glasova, a najveći deo tih listića dolazi od pripadnika izraelske vojske.

Nakon objavljivanja konačnih rezultata izraelski predsednik održava konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka. Zatim poverava mandat za sastavljanje vlade političaru za kojeg proceni da ima najveće izglede da obezbedi podršku parlamentarne većine.

Taj proces može da potraje više nedelja, naročito ako nijedan politički blok nema jasnu većinu. Stranke tada moraju da pregovaraju o mogućim koalicijama i dogovore zajednički program pre nego što nova vlada preuzme dužnost.

Netanjahu bi mogao da ostane premijer i bez izborne pobede

Politički zastoj mogao bi da odgovara Netanjahuu jer bi mu omogućio da ostane na čelu vlade u tehničkom mandatu dok traju pregovori o novoj koaliciji, ocenjuje Rojters. To znači da se njegov odlazak sa vlasti ne može očekivati samo na osnovu izlaznih anketa.

Netanjahu je izraelski političar sa najdužim premijerskim stažom. Na vlasti je ukupno proveo oko 19 godina, a tokom tog perioda njegova nacionalistička politika postala je važan deo izraelske političke scene.

Fragmentiranost parlamenta mogla bi da mu pruži prostor za nove koalicione pregovore. Ipak, presudno će biti da li može da okupi dovoljno stranaka koje bi podržale njegov ostanak na čelu vlade.

Netanjahu kampanju zasnivao na ratu i odnosu sa Trampom

Netanjahu je tokom kampanje naglašavao svoju ulogu u vođenju zemlje tokom ratova i blisko savezništvo sa aktuelnim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Tramp mu je pružio političku podršku, a Sjedinjene Države pridružile su se Izraelu u napadu na Iran.

Izraelski premijer u nedelju je izjavio da je Tramp spreman da ponovo deluje kako bi se "konačno" uklonila iranska pretnja. Pritom je tvrdio da je američki predsednik spreman na takav potez samo pod uslovom da Netanjahu ostane na vlasti.

Ajzenkot je takvu kampanju oštro kritikovao. Optužio je Netanjahua da se "oslanja na kampanju širenja straha, laži i pretnji" i izrazio uverenje da će Tramp sarađivati sa bilo kojim izraelskim liderom kojeg građani izaberu.

Prvi izbori nakon Hamasovog napada 7. oktobra

Izbori se održavaju nakon jednog od najtežih perioda u istoriji Izraela od njegovog osnivanja 1948. godine. Zemlju su obeležili Hamasov napad 7. oktobra 2023. godine, izraelska vojna ofanziva u Gazi koja je usledila, kao i duboke političke i društvene podele.

Netanjahuova desničarska vlada suočila se sa oštrim kritikama zbog bezbednosnih propusta koji su omogućili Hamasov napad, kao i zbog načina vođenja rata. Ti događaji postali su jedno od glavnih pitanja ovogodišnje izborne kampanje.

Za mnoge Netanjahuove protivnike ključno je pitanje političke odgovornosti za 7. oktobar 2023. godine, najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela. Izbori su zato bili i prilika da se birači izjasne o Netanjahuovom vođenju zemlje tokom poslednje tri godine.

(Kurir.rs/TimesOfIsrael)