RAMA JE GODINAMA IMAO PODRŠKU VAŠINGTONA I BRISELA, A SADA... Dimitrijević i Obradović za Kurir TV analizirali političku krizu u Albaniji
- Sednica parlamenta u Tirani pretvorila se u haos, uz baklje, zvižduke i blokadu govornice, dok vlast traži mere protiv sedam opozicionih poslanika.
- Protesti građana i studenata traže odlazak Edija Rame, a sagovornici za Kurir TV ocenjuju da bi promena vlasti mogla da utiče i na evropske integracije Srbije.
Sednica parlamenta u Tirani pretvorila se u pravi haos, obeležen paljenjem baklji, zvižducima i blokadom govornice, dok je vlast zatražila disciplinske mere protiv sedam opozicionih poslanika, među kojima je i lider opozicije Sali Beriša. Sukobi u parlamentu dodatno su produbili političku krizu u Albaniji, u kojoj višenedeljni protesti građana i studenata, koji zahtevaju odlazak premijera Edija Rame, sve više podižu tenzije i prelivaju politički sukob iz institucija na ulice.
Gosti koji su analizirali ovu temu za emisiju "Redakcija" na Kurir televiziju bili su Darko Obradović, Centar za stratešku analizu i Slobodan Dimitrijević, predsednik Srpsko - ruskog pokreta.
- Dolazi do iscrpljivanja tih stabilokratija. Parafraziraću jednog autora koji je, govoreći o borbi Istoka i Zapada, postavio pitanje: "Šta će nam pravna država ako dođu Kozaci?" Zapadni Balkan jeste fragilan, međutim, vidimo da je bezbednosna situacija na ovim prostorima očigledno sazrela. S tim u vezi dolazi do buđenja građanskog društva i isticanja građanskih tema koje kasnije dobijaju svoju političku artikulaciju. Jasno je da Edi Rama, kada se uhvatio batine, ne može da se nada opstanku na vlasti, jer u Albaniji već postoji konsenzus da je njegova vladavina suviše dugo trajala. U ovom trenutku, njegov odlazak sa vlasti pogodovao bi i Srbiji, koja bi dobila priliku da sa novom vladom ponovo postane predvodnik u evropskim integracijama - rekao je Obradović.
"Promena vlasti u Albaniji mogla bi da otvori prostor Srbiji u evropskim integracijama"
Ocenio je da bi političke promene u Albaniji mogle da uspore njen evropski put i pruže Srbiji priliku da ponovo preuzme vodeću poziciju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, uz podsećanje na dugogodišnju podršku koju je Edi Rama imao iz Vašingtona i Brisela.
- U ovom trenutku Crna Gora je prva, zatim Albanija, a vidimo da se otvaraju poglavlja, odnosno klasteri, i u Moldaviji i Ukrajini. Promenom vlasti u Albaniji, Srbija bi mogla, sa novom vladom i signalima koji dolaze iz Brisela, ubrzano da otvori klaster broj tri, a najverovatnije i klastere četiri i pet do sledeće jeseni. Samim tim, Albanija bi ponovo ušla u politički proces u kojem se mi sada nalazimo i kasnila bi u evropskim integracijama, što znači da bismo mi ponovo mogli da preuzmemo ulogu predvodnika. Vidite dokle smo stigli - takmičimo se jedni s drugima ko će brže u Evropsku uniju. To je, dakle, suština, jer je Edi Rama održavao nekoliko društvenih i političkih protivrečnosti. Bio je neprikosnoveni američki saveznik na Balkanu i samim tim uživao podršku svih američkih administracija, kao i Brisela, sve dok se to nije slomilo na njegovom odnosu prema pravosuđu i vladavini prava - objasnio je.
Kako je voditeljka istakla, politička kriza u Albaniji otvorila je pitanje budućnosti vlasti Edija Rame, ali i odnosa Vašingtona prema premijeru koji je godinama imao snažnu podršku američkih administracija. Na pitanje da li će pritisak opozicije i građana zaista dovesti do njegovog odlaska i kako je moguće da se aktuelna dešavanja odvijaju u zemlji koja je do sada uživala toliku podršku Sjedinjenih Američkih Država odgovorio je Dimitrijević.
- To je upravo ono o čemu sada govorimo. Mislim da je to svakako važno i za naš region, ali suština nije u odgovoru na takva pitanja. Ovde pre svega imamo krizu identiteta evropskih država, a pažnja se, kao što se to oduvek radilo, pokušava usmeriti na manje bitne stvari, manje bitan region i manje bitne lidere. Ne bih toliko analizirao Edija Ramu koliko bih, recimo, u ovom trenutku analizirao Makrona. Mislim da Francuska definitivno ima mnogo veći problem nego Albanija. Ako želimo da to analiziramo, podsetio bih nas na 1848. godinu, kada su se ozbiljne promene dešavale širom Evrope, zatim na 1968, pa, na kraju krajeva, i na 1989. godinu. Tu je i 1926. godina, kada smo ponovo imali krizu evropskih sistema. Ona se upravo fokusira na smenu lidera. Dakle, potenciraju se pojedinci, ali suština nije u tome.
- Što se Albanije tiče, tačno je da je Edi Rama dugo na vlasti i da je takav režim kakav jeste. Tu, jednostavno, nema mnogo šta da se analizira. Ipak, oni su odabrali drugačiji put. Zbog čega, ne znam. Kod nas se takođe dogodila promena, ali na jedan pametan način. Vlast se povukla i priznala izborni poraz. Nadam se da neće biti eskalacija ni problematičnih situacija i da će se smena vlasti odvijati mirno, onako kako i treba, uz omogućavanje novih izbora i daljeg pozicioniranja odgovarajućih političkih opcija. Važno je i pitanje kako se jedan pokret pretvara u političku snagu. U vašoj najavi smo čuli da je prethodni sagovornik rekao da bi trebalo da prepišu srpski model, odnosno da definišu titulara. Međutim, kod nas smo imali široki pokret koji se nazivao studentskim, ali njegove lidere nismo videli, niti ćemo ih, čini mi se, videti u dogledno vreme. Njima je potrebna politička artikulacija. U tome je suština. Isto važi i za čitavu Evropu. Neki od nas su najavljivali ozbiljne promene na evropskom kontinentu, a moj zaključak je da će se one definisati sledeće godine. Ovo je tek početak - za Kurir televiziju, zaključio je Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
