NEMAČKA U STRAHU ZBOG "NOĆI VEŠTICA", 146.000 LJUDI NA ULICAMA: "Nije problem dnevni marš, već ono što sledi kad padne mrak" (FOTO/VIDEO)

Nemačka policija u subotu ima zadatak kakav ne dobija svakog dana. Na Noć veštica, kada polovina zemlje izlazi iz kuća pod maskama, mora da obezbedi proteste desetina hiljada mladih u tridesetak gradova.

U Frankfurtuse za protest prijavilo više od 11.000 ljudi, ali policija očekuje manji broj učesnika. U Berlinuje za 14 časova, ispred Brandenburške kapije, prijavljeno 10.000 demonstranata, a grad za taj dan priprema oko 1.500 policajaca, uz podršku savezne policije.

Inicijativa sama organizuje okupljanja u pet gradova: Berlinu, Hamburgu, Kelnu, Frankfurtu i Minhenu. Ostalo su lokalne akcije pod istim imenom.

Ko stoji iza svega, ni danas nije potpuno jasno. Podaci o vlasniku i odgovornim osobama na internet stranici promenjeni su dva puta za nedelju dana, a u četvrtak je kao adresa bila navedena adresa u Švajcarskoj.

Dosadašnji portparol, 21-godišnji student Đani Mateja, povukao se u nedelju. Kao razlog je naveo da su se pod istim imenom okupile grupe koje se ne slažu ni oko ciljeva ni oko načina organizovanja protesta, a upozorio je i na nasilje autonomnih grupa.

Berlinsku organizacionu ekipu napustilo je još nekoliko ljudi. Novi portparol predstavlja se samo imenom Amadeo, a kritike zbog neorganizovanosti odbacuje rečima: "Na početku smo pokreta, još učimo."

Savezna konferencija učenika najpre je podržala protest, a zatim se ogradila od njega zbog nejasne organizacije. Najavila je da će sopstveni protest održati 20. novembra.

Strah od nasilja

Česte promene podataka na internet stranici i tajnovitost uoči samih protesta glavni su razlozi zbog kojih neki sumnjaju da se iza kulisa krije nešto mnogo složenije od spontanog bunta studenata.

Konzervativci su unapred podigli uzbunu. Ministar unutrašnjih poslova savezne pokrajine Brandenburg Jan Redman iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) tvrdi da je Noć veštica namerno izabrana jer su se i ranije, pod maskama, događali napadi i razbijanja.

Aleksander Trom, portparol poslaničke grupe CDU/CSU za unutrašnju politiku, upozorio je da bi proteste mogli da preuzmu levi ekstremisti i kriminalci iz migrantskog miljea.

Prema njegovim rečima, stvara se "zlokobni savez, posebno u Berlinu".

Šef policijskog sindikata GdP Jošen Kopelke otišao je i korak dalje, pa je u listu Bild govorio o mladim "migrantima željnim nereda".

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova zauzelo je smireniji stav. Navelo je da nema saznanja o konkretnim pozivima na nasilje, ali je dodalo da se deo levičarske ekstremističke scene i pojedine grupe povezane sa inostranstvom uključuju u mobilizaciju.

Šefica berlinske policije izjavila je da pozivi na "francuski scenario" za sada ne nailaze na odjek i da nema dokaza o planiranoj pljački.

Uzroci

Ispod rasprave o bezbednosti krije se nezadovoljstvo koje se godinama gomila.

Prvi razlog je obrazovanje. Rezultati PISA testiranja za 2025. godinu objavljeni su 8. septembra i najlošiji su otkako Nemačka učestvuje u ovom istraživanju. Zaključak analitičara je da uspeh deteta u školi i dalje u velikoj meri zavisi od porodice iz koje potiče, što učvršćuje društvene razlike i kod mladih stvara osećaj beznađa i nepravde od samog početka.

Drugi razlog je novac. Inicijativa traži više novca za škole, psihoterapiju i pomoć zavisnicima, umesto budžetskih rezova. Vladi poručuju da se štedi na mladima, dok velike kompanije ostvaruju profit, a milijarde odlaze na naoružavanje.

Treći razlog je vojska, i on je najkonkretniji. Novi zakon o vojnoj službi na snazi je od 1. januara. Osamnaestogodišnjaci dobijaju upitnik Bundesvera, a od jula 2027. svi mladići rođeni 2008. godine ili kasnije moraće da prođu lekarski pregled radi regrutacije.

Vojna služba za sada je dobrovoljna. Ukoliko se ne prijavi dovoljno dobrovoljaca, Bundestag posebnim zakonom može da uvede obavezno služenje vojnog roka.

Pokret "Školski štrajk protiv vojnog roka" izveo je 25. septembra, prema sopstvenim podacima, više od 45.000 mladih na ulice u stotinak gradova.

- Žele da nas obučavaju za ratove o kojima nikada nismo odlučivali - navodi se u proglasu inicijative "Gen Z regelt".

Četvrti razlog je demografija, koja povezuje sve ostale probleme. Na izborima za Bundestag 2025. godine birači stariji od 60 godina činili su oko 42 odsto biračkog tela, dok je mlađih od 30 godina bilo svega oko 13 odsto.

To znači da su mladi u Nemačkoj politički nadglasani.

Demografska slika pokazuje da su vladajuće strukture motivisane da udovoljavaju starijim i brojnijim biračima, odnosno penzionerima, jer upravo oni donose pobede na izborima.

Krajem 2025. godine to se videlo u sporu oko penzionog paketa. Osamnaest mladih poslanika CDU-a i CSU-a pobunilo se protiv garancije da će penzije ostati na nivou od 48 odsto plate.

Upozoravali su da će to samo od 2032. do 2040. godine koštati više od 115 milijardi evra. Koalicija je ipak odbila da menja zakon.

Hoće li biti "francuskog scenarija"?

Zašto svi veruju da nemački protesti neće izgledati kao nedavni u Francuskoj?

Francuski pokret ima drugačiju istoriju. Počeo je 21. septembra blokadom gimnazije "Sent Egziperi" u Kreteju, predgrađu Pariza, zbog nastavnika koji ne dolaze na posao i škola koje propadaju.

Blokade su potom trajale nedeljama, a njihovo središte bila je gimnazija "Pol Elijar" u Sen Deniju. Pokret je imao otvorenu podršku najveće levičarske stranke, dok je policija bila veoma oštra.

Sedamnaestog oktobra pobuna učenika spojila se sa širom mobilizacijom protiv visokih troškova života.

Prema podacima vlade, protestovalo je 550.000 ljudi, dok je sindikat CGT naveo brojku od 800.000. Uhapšeno je oko 2.000 ljudi, a povređeno je 600 policajaca i vatrogasaca.

Izgorela je oko 140 godina stara gradska većnica u Limožu, u Lionu je zapaljena turistička agencija, a demonstranti su upali i u gradsku većnicu u Marseju.

Predsednik Emanuel Makron obećao je reformu obrazovanja, a naredni francuski protest takođe je najavljen za subotu.

Situacija u Nemačkoj je drugačija. Tamo nije bilo višenedeljnih blokada niti velikih sukoba sa policijom. Nemački politički establišment, uključujući i radikalne političke strukture, drži distancu prema protestima.

Reč je o mobilizaciji putem Instagrama i drugih društvenih mreža, koja se završava prijavljenim skupovima sa unapred utvrđenim trasama, a maske su na takvim okupljanjima ionako zakonom zabranjene.

Istraživač sukoba Janis Julien Grim sa Slobodnog univerziteta u Berlinu smatra da su neredi razmera onih u Francuskoj malo verovatni.

Francuska policija deluje mnogo oštrije, a nemačko društvo manje prihvata sukobe, zbog čega demonstranti takvim konfrontacijama malo dobijaju.

Mladi skidaju maske

Stvarni rizik zato nije popodnevna šetnja, već noć koja sledi. Noć veštica u Berlinu ima svoju istoriju: prošle godine je samo u tom gradu uhapšeno 132 ljudi, i to bez ikakvih protesta.

Ako dođe do nereda, oni verovatno neće izbiti ispred Brandenburške kapije u 14 časova, već u gradskim četvrtima nakon što padne mrak.

Na ulicama će se videti koliko je od 146.000 internet prijava zaista stvarnih ljudi i da li će noć pripasti demonstrantima ili onima koji se kriju iza njih. Ipak, najvažnije se neće dogoditi na ulici.

Nemačka politika godinama računa na birače koji izlaze na izbore, a to su pre svega penzioneri. Generacija koja će otplaćivati i penzije i tenkove sada poručuje da je glasački listić za nju preslabo sredstvo da bi se izborila za svoje interese.

Na Noć veštica, kada svi nose maske, mladi Nemci skidaju svoje: više se ne pretvaraju da je sve u redu, piše Jutarnji.

(Kurir.rs/Jutarnji.hr/Preneo: V.M./Foto: Ilustracija)