DA LI ĆE TRAMP BITI OPOZVAN AKO DEMOKRATE POBEDE?! Međuizbori mogu da promene sve, evo šta je potrebno da predsednik SAD ostane bez funkcije
- Donald Tramp bi mogao da se suoči sa trećim postupkom opoziva ako demokrate osvoje većinu u Predstavničkom domu na međuizborima.
- Za smenu bi bila potrebna dvotrećinska većina u Senatu, što demokratama bez podrške republikanaca deluje teško izvodljivo.
- Tramp je već dva puta bio opozvan u Predstavničkom domu, ali je oba puta ostao na funkciji.
Američki predsednik Donald Tramp mogao bi da se suoči sa trećim postupkom opoziva ukoliko Demokratska stranka osvoji većinu u Predstavničkom domu Kongresa na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Takav razvoj događaja bio bi bez presedana u američkoj istoriji, budući da nijedan predsednik pre Trampa nije bio dva puta opozvan u Predstavničkom domu, a kamoli tri puta.
Ipak, pokretanje postupka ne bi automatski značilo i njegov odlazak iz Bele kuće. Za smenu predsednika potrebna je znatno šira podrška u Senatu, koju bi demokrate veoma teško mogle da obezbede.
Kako funkcioniše opoziv američkog predsednika?
Američki ustav predviđa mogućnost smene predsednika zbog izdaje, podmićivanja ili drugih teških krivičnih dela i prestupa.
Postupak opoziva, poznat kao impičment, započinje u Predstavničkom domu Kongresa, gde se obično najpre sprovodi istraga o navodnim zloupotrebama predsedničkih ovlašćenja.
Nakon toga, kongresmeni glasaju o usvajanju članova optužbe. Za njihovo usvajanje dovoljna je prosta većina glasova.
Ukoliko demokrate osvoje većinu u Predstavničkom domu, mogle bi da pokrenu postupak protiv Trampa i izglasaju njegov treći impičment, pod uslovom da postoji odgovarajući osnov za optužbe.
Međutim, konačna odluka o smeni predsednika ne donosi se u Predstavničkom domu, već u Senatu.
Senat tada sprovodi suđenje, a za osudu i smenu predsednika potrebna je dvotrećinska većina prisutnih senatora. Ukoliko bi svih 100 senatora učestvovalo u glasanju, bilo bi potrebno najmanje 67 glasova.
To znači da bi demokratama, čak i u slučaju izbornog uspeha, najverovatnije bila potrebna podrška značajnog broja republikanskih senatora.
Tramp je već dva puta prošao kroz postupak opoziva
Prvi put je opozvan u Predstavničkom domu u decembru 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata.
Tada je optužen za zloupotrebu položaja i ometanje rada Kongresa, nakon što je vršio pritisak na Ukrajinu da istraži njegovog političkog protivnika Džoa Bajdena.
Senat ga je u februaru 2020. oslobodio optužbi, pa je ostao na funkciji.
Drugi put Predstavnički dom izglasao je njegov opoziv u januaru 2021. godine, nakon upada njegovih pristalica u Kapitol 6. januara.
Tramp je tada optužen za podsticanje pobune, zbog govora koji je održao pre nego što su demonstranti upali u zgradu Kongresa u pokušaju da spreče potvrđivanje rezultata predsedničkih izbora.
Postupak u Senatu završen je nakon što je Tramp već napustio Belu kuću, a senatori ni tada nisu obezbedili potrebnu dvotrećinsku većinu za osudu.
Može li Tramp zaista da bude smenjen?
Iako bi demokratska većina u Predstavničkom domu otvorila mogućnost za novi impičment, stvarna smena Trampa sa predsedničke funkcije bila bi mnogo teže ostvariva.
Za takav ishod bila bi neophodna široka podrška u Senatu, uključujući glasove republikanaca.
U američkoj istoriji nijedan predsednik nije smenjen sa funkcije kroz postupak impičmenta.
Ipak, čak i neuspešan pokušaj opoziva mogao bi da ima ozbiljne političke posledice po Trampa.
Istrage, saslušanja i glasanja u Kongresu mogla bi da zaokupe značajan deo vremena njegove administracije, pojačaju politički pritisak i otežaju sprovođenje predsedničke agende.
Zbog toga bi eventualna pobeda demokrata na međuizborima mogla da promeni odnos snaga u Vašingtonu, čak i ukoliko Tramp ostane na funkciji do kraja mandata.
(Kurir.rs/SkyNews/Priredio: A. Vulić)
