CILJ JE DA SE OBIČNI LJUDI OSTAVE BEZ STRUJE, GREJANJA I VODE! Rusija pojačava razorne udare na Ukrajinu uoči zime! Stotine hiljada porodica na udaru
- Rusija pojačava udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu uoči zime, a UN to ocenjuje kao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
- Od septembra je pogođeno 800 delova energetske opreme, a stotine hiljada porodica ostaju bez struje, grejanja i vode.
- Ukrajina upozorava da nema dovoljno protivvazdušne odbrane, dok napadi dodatno otežavaju popravke i snabdevanje gradova.
Kremlj sprovodi teror nad civilnim stanovništvom u velikim razmerama, dok ruske snage trpe rekordne gubitke i ostvaruju malo značajnijih uspeha na frontu.
"Ruskim oružanim snagama naređeno je da pripreme i izvedu masovne udare na energetska postrojenja Ukrajine", izjavio je Vladimir Putin 1. septembra, dok se Kijev još oporavljao od noćnog raketnog napada i udara dronovima u kojima je poginulo najmanje 12 ljudi u prestonici i okolnom regionu.
Ruski kontinuirani napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, zaključila je Istražna komisija Ujedinjenih nacija za Ukrajinu u izveštaju objavljenom 26. oktobra.
Komisija je analizirala posledice po civilno stanovništvo od jeseni 2022. godine, sa posebnim osvrtom na zimu 2025/2026.
"Od septembra je pogođeno 800 delova energetske opreme", izjavio je 30. oktobra Denis Šmihalj, prvi potpredsednik Vlade Ukrajine i ministar energetike.
Situacija se dodatno pogoršala od početka novembra. Kako se približava zima, svaki novi napad može ostaviti porodice bez struje, grejanja i tekuće vode.
Ruski napadi na elektrane uoči zime
Kompanija Centrenergo, koja upravlja sa nekoliko ukrajinskih termoelektrana, saopštila je ujutru 9. novembra:
"Rusija je ponovo napala termoelektranu Tripiljska. Posledice udara su izuzetno ozbiljne."
Kompanija je navela da je Rusija od kraja septembra naglo intenzivirala napade na ovo postrojenje i promenila taktiku.
"Neprijatelj koristi balističke rakete i jurišne dronove na mlazni pogon, između ostalog naoružanja", saopštio je Centrenergo.
Slična situacija vlada u čitavom ukrajinskom energetskom sektoru.
Energetska kompanija DTEK saopštila je 3. novembra da su tri njene termoelektrane istovremeno pogođene. Šteta je bila ogromna, a elektrane su prestale da proizvode električnu energiju.
Nedelju dana kasnije, DTEK je objavio nove podatke prema kojima su samo njegova energetska postrojenja bila meta 128 ruskih napada za sedam dana.
Ruski napadi na energetsku infrastrukturu i njihove posledice redovna su tema obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Iz dana u dan stotine hiljada porodica ostaju bez električne energije u Dnjepru, Harkovu, Kijevskoj oblasti i drugim delovima Ukrajine. U svakom velikom napadu na zemlju energetska infrastruktura predstavlja glavnu metu.
Tokom samo jedne nedelje navodnog energetskog primirja, kada je Ukrajina obustavila sve napade na ruske rafinerije nafte, Kremlj je naredio gotovo 100 udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Ukrajinci ostaju bez struje, grejanja i vode
Kada ruski napadi izazovu nestanak električne energije, posledice se brzo šire na druge oblasti svakodnevnog života.
Tokom hladnog vremena domovi mogu ostati bez grejanja, jer mnoge elektrane istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju. Posebno su ugrožena domaćinstva koja se u potpunosti oslanjaju na električno grejanje.
Može doći i do prekida vodosnabdevanja. Pumpnim stanicama ponekad je potrebno nekoliko sati da pređu na rezervno napajanje, zbog čega domaćinstva u međuvremenu ostaju bez vode.
Nestanci struje mogu zaustaviti metro, trolejbuse i tramvaje. To znatno otežava kretanje u gradovima poput Kijeva, gde metro prevozi veliki deo putnika.
Što prekid napajanja duže traje, veća je verovatnoća da će prestati da funkcionišu i mobilne mreže i internet, jer se rezervne baterije postepeno prazne.
Čak i svakodnevne aktivnosti, poput plaćanja računa ili kupovine, postaju otežane kada građani izgube pristup elektronskom bankarstvu.
Rusija je svesna posledica koje ovi napadi imaju po svakodnevni život.
Neprestanim gađanjem ukrajinske energetske infrastrukture nastoji da život u ukrajinskim gradovima učini nemogućim, ostavljajući stanovništvo bez struje, grejanja i tekuće vode usred zime.
Ukrajini nedostaje protivvazdušna odbrana
Ukrajina nema dovoljno resursa da se odbrani od ovih napada.
Izgradnja zaštitnog skloništa za postrojenje veličine fudbalskog terena praktično je nemoguća, a posebno je teško zaštititi takve objekte od nekoliko uzastopnih direktnih pogodaka balističkim raketama.
Popravke zahtevaju vreme i velike količine opreme do koje je teško doći.
Na primer, Ukrajina je 2025. godine od Litvanije dobila kompletan set opreme za termoelektranu sposobnu da snabdeva električnom energijom oko milion Ukrajinaca. Čitava logistička operacija trajala je 11 meseci.
Najveći izazov i dalje predstavlja gotovo potpuni nedostatak raketa presretača za sistem Patriot, koji predstavlja najefikasniju odbranu od ruskih balističkih raketa.
Rusija može da lansira do 150 takvih raketa mesečno, a Ukrajini je potreban odgovarajući broj presretača kako bi zaštitila svoje gradove i kritičnu infrastrukturu samo od te pretnje.
Ove rakete nalaze se među najvažnijim zahtevima koje Kijev upućuje partnerima u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, od čije pomoći zavisi njihova nabavka.
Rusija pokušava da skrene pažnju sa fronta
Jedan od razloga za kontinuirane ruske napade na civilnu infrastrukturu jeste sporo napredovanje ruskih snaga na frontu.
Tokom prvih deset dana novembra 2026. godine gotovo 23.000 ruskih vojnika je poginulo ili ranjeno, što odgovara petini ukupnih ruskih gubitaka tokom čitave 2022. godine.
Rusija je tokom 2026. godine zauzela četiri puta manje teritorije nego 2025, dok njeni gubici nastavljaju da rastu.
Više od 100.000 ruskih vojnika poginulo je ili ranjeno tokom septembra i oktobra zajedno, koliko i tokom sva tri prolećna meseca ove godine.
Ukrajinske snage uspele su da povrate teritoriju na pojedinim delovima fronta.
Dok ruske snage stagniraju na linijama fronta, Rusija sprovodi kampanju terora iza ukrajinskih položaja, gađajući civile i infrastrukturu.
Rusija je 2. novembra 2026. godine napala centar za distribuciju humanitarne pomoći u selu Komišuvaha u Zaporoškoj oblasti.
Prema dostupnim podacima, poginulo je više od 50 ljudi, dok se oko 40 osoba i dalje vodi kao nestalo.
Spasilačka operacija još traje, ali su ruske snage već koristile FPV dronove za napade na spasioce, sprečavajući ih da obavljaju svoj posao.
Kontinuirana podrška ukrajinskih partnera od ključnog je značaja za zaštitu infrastrukture, gradova i stanovništva.
Rusija nastavlja da vrši pritisak na linijama fronta, istovremeno nastojeći da razori područja iza ukrajinskih položaja, bez obzira na moguće civilne žrtve.
(Kurir.rs/United24media)
