Vest o tome da je u stanu ekscentričnog penzionera u Minhenu pronađeno umetničko blago koje su nacisti pokrali od Jevreja odjeknula je kao bomba u umetničkom svetu.
Međutim, tvrdnja “čuvara” blaga da zna gde se nalazi čuvena Ćilibarska soba mogla bi da izazove još veći potres.
Oko 1.400 slika neprocenjive vrednosti, među kojima su remek-dela Pikasa, Matisa, Renoara, Šagala, Klea, Kokoške i drugih, koje su nacisti oduzeli Jevrejima, nađeno je u stanu Kornelijus Gurlita, 79-godišnjeg sina kolekcionara umetničkih dela Hildebranda Gurlita.
Ispostavilo se da ta dela nisu uništena u savezničkom bombardovanju Drezdena 1945, već da ih je Gurlit stariji, koji je služio nacistima kao stručnjak za procenu umetničkih dela, doneo u Minhen tokom 30-ih i 40-ih godina prošlog vijeka.
Juče je otkriveno da čudak koji je čuvao slike i koji se krije od policije zna gde se nalazi čuvena Ćilibarska soba, koju je ruski car Petar Veliki dobio na poklon od pruskog vladara Vilhelma I u 18. veku.
Ćilibarska soba, ili osmo svsetsko čudo kako se naziva u umetničkom svetu, napravljena je od šest tona ćilibara i bila je obložena dragim kamenjem i zlatom. Nemci su je ukrali iz Letnjeg dvorca Katarine Velike u blizini tadašnjeg Lenjingrada. Godine 1945. gubi joj se svaki trag, a njen nestanak smatra se najvećom misterijom Drugog svetskog rata. Procenjuje se da bi danas njena vrednost bila oko 250 milijardi dolara.
Kornelijus Gurlit je navodno rekao članovima porodice da zna šta se desilo sa Ćilibarskom sobom.
"Ceo život nam je govorio: pre nego što umrem, reći ću javnosti gde je Ćilibarska soba, ali ne pre toga", izjavio je Ekhart Gurlit (65), Kornelijusov rođak.
U junu 1941. Hitlerove elitne jedinice izvršile su unvaziju na Rusiju. Kada su stigli do Lenjingrada, Ćilibarska soba je rastavljena i spakovana u dvadeset šest drvenih sanduka, a zatim transportovana u pruski grad Kenigzberg, današnji Kalinjingrad. Godine 1944. Kenigzberg je bombardovalo Britansko ratno vazduhoplovstvo. Neposredno pre toga Ćilibarska soba je ponovo rastavljena i spakovana u sanduke ali joj se posle bombardovanja gubi svaki trag.
Iako se veruje da je uništena u požaru u tvrđavi u Kenigzberu u aprilu 1945, to nikada nije dokazano. Kada se ima u vidu da je Hildebrand Gurlit bio stručnjka za umetnička dela u Trećem rajhu, tvrdnja njegovog sina Kornelijusa zvuči sasvim verodostojno.
