BERLIN - Profesor moderne evropske istorije na Kembridžu Kristofer Klark, koji je ranije nazvao teroristom Gavrila Principa, sada kaže da je on atentator i ocenjuje da bi bilo apsurdno i smešno kriviti Srbiju za izbijanje Prvog svetskog rata.Klar naziva Principa teroristom u svojoj knjiži “Mesečari: Kako je Evropa krenula u Prvi svetski rat”."Neko ko je za jedne terorista uvek je za neke druge borac za slobodu i obrnuto. To u potpunosti zavisi od perspektive događaja", izjavio je Klark.Problem sa izrazom "terorizam" jeste u tome što danas pod tim pojmom podrazumevamo napade na lake mete - žene, decu, trgovačke centre, restorane... Cilj tih napada je sejanje straha među širokom populacijom. Princip i njegovi nisu želeli da ubijaju nedužne ljude da šire strah među stanovništvom, objašnjava Klark.Princip i njegove kolege želeli su, kaže, da "stvore klimu straha u političkoj eliti dvojne monarhije (Autrougarska), ali nisu bili teroristi u današnjem značenju te reči"."Mislim da je ubistvo imalo duboke i dramatične posledice po austrijsku elitu. Car je bio veoma star i znalo se da će (Franc) Ferdinand uskoro naslediti presto. Iako prestolonaslednik nije bio omiljen, on je predstavljao budućnost monarhije, koja u tom trenutku ima sijaset problema. Austrijska štampa nije nimalo preterala kada je izvestila da Principovi meci nisu samo ubili muža i ženu, nego potresli i habzburšku državnu ideju. Atentator je pogodio u centar. I zato mislim da to ubistvo nije samo izgovor nego i razlog za rat", kaže Klark.Smatra da Srbija i Srbi početkom 20. veka nisu postupali ništa drugačije od Nemaca ili Italijana..."Sve su to Evropljani i ponašali su se evropski za ono vreme", kaže Klark.O dilemi nekih istoričara i delova javnosti o tome da li je moguće da je celi svet krenuo u najveće krvoproliće u istoriji samo zbog jednog čoveka - Gavrila Principa, Klark odgovara odrečeno."Sarajevo je vrlo brzo zaboravljeno. Mesec dana kasnije jedan američki diplomata iz Brisela javlja pismom Vašingtonu da je "pre samo nekoliko dana Srbija bila u glavnoj ulozi, ali da je sada nestala negde iza pozornice"", priča Klark i dodaje da su svi tada kalkulisali i merili rizik od rata i moguću dobit - i svi se odlučuju za rat. Ističe i da u svojoj knjizi nije želeo da okrivi Srbiju za izbijanje rata."Čitava knjiga - i to mi je vrlo važno - jeste pokušaj odmicanja od priče o krivici i potrage za krivcima. Treba shvatiti da je Evropa 1914. bila opasno mesto, a da ta opasnost nije dolazila samo iz jednog ili dva centra, recimo Beča i Berlina, nego se krila svuda", navodi Klark.
