ZAGREB - Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina, koga je tribunal u Hagu prvo osudio, a potom oslobodio optužbe za zločine u akciji “Oluja”, tužio je Federalnom sudu američki Biro za kontrolu strane imovine pri tamošnjem Ministarstvu finansija, zahtevajući da bude skinut s popisa “posebno označenih osoba”. Reč je o popisu fizičkih i pravnih lica, pojedinaca i firmi ili organizacija, koje SAD smatraju teroristima ili kriminalcima, a kojima je u SAD zamrznuta imovina, a američkim državljanima je zabranjeno da sa njima posluju.Haški tribunal najpre je, naime, osudio Gotovinu na 24 godine zatvora zbog zločina počinjenih nad Srbima u vojno-policijskoj akciji "Oluja", avgusta 1995. godine, a potom ga je potpuno oslobodio odgovornosti. “Jednostavno: pokrenuta je normalna procedura u SAD za skidanje s liste zato što više ne postoji pravni temelj da general Gotovina bude na toj listi. Naime, general Gotovina stavljen je na tu listu zato što je tadašnji američki predsenik (Džordž) Bush naredio da sve osobe koje se nalaze pod optužnicom Haškog suda budu pod sankcijama. Budući da general Gotovina više nije pod optužnicom, nema pravnog osnova da i dalje bude na listi”, rekao je haški branitelj generala Luka Mišetić.Generala Gotovinu pred američkim sudom zastupaju advokati iz advokatske kancelarije Paton Bogs, a ovaj slučaj vodi Stefan Diaz Gavin, koji je zastupao generala i u Hagu. Pozivajući se na pisanje Korthaus njus srvisa (Courthouse News Service), Gotovina tvrdi da “da status posebno označene osobe, zbog koje je podvrgnut ekonomskim sankcijama, nije zakonit i već mu je naneo i dalje mu nanosi vevliku štetu”. U tom pregledu stoji i da Gotovina tvrdi da mu zvanični i zaposleni u tom birou nisu odgovarali na zahteve da bude skinut s liste. Inače, na toj listi se nalaze i penzionisani generali Ljubo Ćesić Rojs i Tihomir Blaškić.
