LONDON- Ubrzana robotizacija proizvodnje i usluga mogla bi tokom narednih decenija da izazove snažan bunt zaposlenih protiv mislećih mašina zbog gubitka radnih mesta, upozorava londonski "Ekonomist", pozivajući se na mišljenje eksperata.
Glasilo britanske poslove elite ocenjuje da bi konflikt između radnika i robota mogao da bude sličan snažnom pokretu ludista koji su početkom 19. veka u Velikoj Britaniji, čija privreda je tada naglo osavremenjena posle otkrića parne mašine, uništavili nova fabrička postrojenja sa ciljem da očuvaju posao i radna mesta.
Ekonomisti univerziteta u Oksfordu Karl Benedikt i Majkl Ozborn, na čije se istraživanje poziva "Ekonomist", ističu da će 47 odsto profesija, u realativno bliskoj budućnosti, biti automatizovano, a reč je prvenstveno o izradi raznih vrsta finansijskih izveštaja i obračuna, pisanju tehničkih tekstova i drugim zanimanjima koja obuhvataju "bele kragne".
Benedikt i Ozborn tvrde, osim toga, da će čak i danas nezamenljivi taksisti širom sveta biti zamenjeni, kroz približno 30 godina, pametnim vozilima - robotima.
"Ubice" taksista, u vidu prototipova robotizovanih automobila, već se kreću putevima Kalifornije.
Britanska privreda je, uprkos naporima ludista, brzo napredovala, a u razdoblju od poslednje trećine 16. veka, kada se beleži početak industrijske revolucije, do 1875. uvećala vlastitu produkciju za tri puta, a zatim je utrostručena tokom narednih stotinak godina, podseća "Ekonomist", uz napomenu da su realni prihodi građana Velike Britanije od početka nove ere do 1570. godine porasli svega dva puta.
Stručnjaci koji tvrde da nagla robotizacija u proizvodnji i uslugama neće izazvati potrese na globalnom tržištu radne snage, veruju da će brz rast produktivnosti omogućiti znatno veće zarade zaposlenih i rast profita kompanija, što će otvoriti put za nova ulaganja i uvećanje zaposlenosti.
Pesimisti, međutim, kažu da prethodna istorijska iskustva pokazuju da industrijska revolucija, u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama, nije bila samo jednostavna zamena ljudskih ruku mašinama, već je to bilo i razdoblje pravog socijalnog sloma i krize.
Osnovni uzrok te socijalne krize bila je činjenica da su u vreme industrijske revolucije snažno porasle potrebe za kvalifikovanom radnom snagom, dok je veliki broj proizvodno nedovoljno obučenih ljudi ostajao bez posla. Još gore od toga je što i obučeni radnici, kako je pokazalo istraživanje eksperata Univerziteta u Harvardu, nisu imali opipljive koristi od naglog tehnološkog unapređenja proizvodnje.
Takav zaključak potvrđuje i podatak da u Velikoj Britaniji, tokom perioda 1750. do 1850. godine, zarade radnika nisu, imajući u vidu i realan rast cena, uopšte povećane, jer je skok proizvodnje i produktivnosti tada bio ograničen na svega nekoliko industrijskih grana.
Tek pri kraju 19. veka rast zarada zaposlenih u industriji i drugim delovima britanske privrede počeo je, usled znatnog porasta produktivnosti rada, opipljivo da raste, što znači da je put do boljitka za širok slojeve stanovništva u uslovima naglog usavršavanja proizvodnje, bio dug i trnovit.
Takve promene omogućile su, prema rečima američkih naučnika, da se kapitalistička društva, krajem 19. i početkom 20. veka korenito promene, nakon što su državne vlasti preduzele efikasne mere kako bi omogućile velikom broju građana da pronađu radna mesta, povećaju obrazovni nivo - u početku srednjeg, a kasnije i visokog.
Realno gledano, do pravog procvata najvećih svetskih ekonomija došlo je, ipak, tek nakon Drugog svetskog rata, a automatizacija koju sada doživljava svet, razvija se po istom scenariju kao i industrija 18. i 19. veka, navode eksperti i napominju da je tokom protekle tri decenije udeo ljudskog rada u proizvodnji na globalnom nivou opala na 59 odsto, sa prethodnih 64 procenta.
Treba, osim toga, imati u vidu da se sada nezapolenost nalazi na "opasnom nivou u većini razvijenih zemalja", piše "Ekonomist" i kao primer navodi da je u SAD 2000. godine posao imalo 65 odsto radno sposobnih ljudi, dok je sada njihov broj manji za pet-šest procenata.U SAD realna plata zaposlenih, računajući inflatorna kretanja, ne raste već četiri decenije, a isti slučaj se u minulih desetak godina beleži u još dve visokorazvijene zapadne ekonomije - britanskoj i nemačkoj, tvrdi "Ekonomist" i prenosi zaključak eksperata koji misle da je do toga došlo jer ljudski rad postaje sve manje tražen i važan u poređenju sa radom i značajem robota.
Profesor Pariske škole za ekonomiju Tomas Piketi izražava bojazan da će u uslovima nagle robotizacije imovinska nejednakost u svetu postati "užasavajuća".Piketi kao primer navodi procenu da bi u SAD, u uslovima naglo rasta produktivnosti i robotizacije, svega jedan odsto žitelja mogao da "zahvati" više od polovine bruto domaćeg proizvoda te sada vodeće svetske ekonomije.
Takvi procesi nagle koncentracije bogatstva u rukama šačice najimućnijih ljudi vidljivi su, kako navodi antropolog Londonske škole ekonomije Dejvid Greber, čak i u državi socijalnog staranja za kakvu još važi Švedska u kojoj se mnoga radna mesta sada čuvaju zbog namere vlađuće klase da spreči eventualne socijalne buntove.
