PRAG - Češko udruženje Prijatelji Srba na Kosovu i Pravoslavna crkvena zajednica svetog Lazara iz Praga upriličili su danas u Terezinu parastos za Gavrila Principa kao mučenika terzinske Male tvrđave i borca za slobodu Slovena, uoči 96. godišnjice njegove smrti 28. aprila 1918. godine.
Molitveni pomen srpskom studentu, čiji su hici u prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine najavili Prvi svetski rat, služio je sveštenik Srđan Jablanović a okupio je danas u Terezinu nekoliko desetina ljudi. Oni su odali poštu Principu i drugim atentatorima iz Sarajeva i stoga, kako je podsetio poslanik vladajuće Češke socijaldemokratske stranke Jaroslav Foldina, što je Sarajevski atentat i Prvi svetski rat koji je usledio bio jedan od prvih koraka obnavljanja samostalnosti i državnosti Čeha i Slovaka.
"Bio je to jedan od prvih koraka ka nastanku samostalne Čehoslovačke. I kasniji prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Garig Masarik se zauzimao za aktiviste na Balkanu", kazao je danas u Terezinu Foldina.
Režiser Vaclav Dvoržak iz Prijatelja Srba na Kosovu kazao je da i među samim Srbima Gavrilo Princip izaziva kontroverze, pošto je za jedne veliki borac za slobodu, dok se drugi sećaju neizmernih patnji i stradanja koje je Srbiji i Srbima doneo Prvi svetski rat. Gavrilo Princip je kao suviše mlad da bi bio pogubljen osuđen na 20 godina teške robije i prebačen je u Malu tvrđavu Terezina, blizu Praga, u jednu od dvadeset samica.
U Maloj Tvrđavi su bili uglavnom politički zatvorenici, ljudi koji su bili opasni po carski režim, opisao je svojevremeno namenu Male Tvrđave istoričar Miroslav Srbek.
"U ćeliji broj jedan Princip je proveo dve godine. Još dve godine u zatvorskoj bolnici u Velikoj Tvrđavi, gradu Terezin gde je 1918. godine umro od tuberkuloze. Ćelija je bila tamna, hladna i vlažna a Princip je u njoj ležao na dasci nogu prikovanih za zid. U šetnju napolje je mogao dva sata dnevno ali to nije bilo dovoljno, brzo se razboleo, morali su da mu amputiraju udove i umro je", kazao je Srbek.
Češka obeležava ove godine stoleće od izbijanja Velikog rata nizom izložbi o Sarajevskom atentatu i prestolonasledniku Fracu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji koji su u atentatu ubijeni. U zamku austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, Konopište kraj Praga, od proleća je upriličena posebna prigodna izložba.
