Krajem prošle godine, srpski avio-prevoznik "Air Serbia" (dobri stari JAT koji se ukrasio novim logom s dve ptičurine) započeo je da radi kao "strateški partner" emiratske kompanije "Etihad" iz Abu Dabija. Divovska kompanija sa sto većinom širokotrupnih aviona, osim u "Air Serbia", ima sad sličan "strateški" udeo u "Alitaliji", "Air Berlinu", "Aer Lingusu", indijskom "Jet Airwaysu" i dve australijske velike avio-prevozničke kompanije, piše hrvatski novinar Denis Kuljiš na stranici zurnalisti.com, prenosi portal Index.hr.
"Dil" sa Srbima bio je jednostavan – vlada je prepustila 49 odsto vlasništva i menadžment kompanije. "Etihad" (to na arapskom znači: United) doveo je, zatim, upravu sastavljenu od australijskih i drugih stručnjaka, a za direktora postavio Danu Kondića, Australijanca srpskih korena treće iseljeničke generacije. Zatim su preduzeće snabdeli novim avionima – prebacili su im 8 "erbasova" A319 i dva A320, a još ih 10 naručili od proizvođača. Stare, amortizovane "boing" 737-300, koje je kupovala još Jugoslavija, prebacili su u posebnu čarter-kompaniju "Aviolet", koja će leti leteti na mediteranske turističke destinacije, a zatim gde već nađe posla.
Osim aviona, ulaskom u saobraćajnu mrežu "Etihada" "Air Serbia" je, zahvaljujući otvaranju novih destinacija, dobila milion novih putnika na međunarodnim linijama i posle godinu dana ostvarila porast od – 70 odsto saobraćaja! Sad ima oko 2,5 miliona putnika godišnje.
Na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" vlada gužva – očekuje se 5 miliona putnika i tek dograđen aerodrom moraće uskoro opet da se proširuje. Po podacima evropske asocijacije, aerodrom "Tesla" je drugi po rastu na kontinentu – 2014. godine broj putnika povećao se za 32 odsto.
Zašto se to sve dogodilo? Pa "Etihad" je bivši JAT pretvorio u južnoevropsku podružnicu, "feeder", operatera na kraćim rutama za svoje interkontinentalne putnike, a beogradski aerodrom postao je jedan od njegovih "hubova" – uz Cirih, Rim, Berlin… Time je smanjio operativne troškove jer mu je jeftinije ako putnike prevoze Srbi preko Beograda, dok je ovima to odmah donelo veliki priliv na aerodromu - naplatom taksi za sletanje i za prihvat - kao i povećanje nadoknade za prelet preko područja beogradske kontrole letenja.
Za to vreme u Zagrebu…
Prošle godine "Croatia Airlines" ostvarila je pad prihoda veći od 20 odsto, kao i sedmoprocentno smanjenje putničkog saobraćaja. To je druga loša godina zaredom posle smene rukovodstva koje je kompaniju 2012. dovelo na vrhunac sa 1,9 miliona prevezenih putnika. Od tada, izgubljena je ukupno četvrtina posla.
"Croatia" je bila regionalni lider, nnogo bolja od "Adrije", da se i ne govori o JAT-u, koji se raspadao, ili o bezizglednom "Air Montenegro". Uostalom, Hrvatska je upravo bila ušla u Europsku uniju.
Međutim, čudesnim obrtom, "Croatia" je sad među regionalnim avio-prijevoznicima - poslednja! Prošle godine ostvarila je realni gubitak od 187 miliona kuna, koji je kompenzovan prodajom jednog aviona i dva motora. Ionako je najveća slabost firme bila ta što su avioni kupovani po nestvarnim cenama, 60 odsto većim od tržišnih, iako je nad tim bdeo sam šef Tuđmanova kabineta, nepotkupljivi inženjer Šarinić. A sad je taj preskupo kupljen avion prodat po ceni nižoj od knjigovodstvene, što reflektuje nuždu u kojoj se firma našla otkako njom upravlja Krešimir Kučko, proteže sadašnje Milanovićeve administracije.
Nikome nije jasno zašto se na to mesto, u presudnom trenutku, uzima čovek bez ikakvih referenci osim unutarkompanijskih (u "Croatiji" je zaposlen već 22 godine). Zato se pojavila priča da je njegova majka najbolja prijateljica majke premijera Milanovića. Možda nije, ali kao da jeste – u tom imenovanju bilo je nečeg nenormalnog, pa mora da se posumnja na nesrećnog Zoku, jer rezultati govore o katastrofi za kojz je potreban dodir samoga Anti-Mide.
"Croatiju" je, dakle, preuzela nova uprava, a istovremeno su napravljena još dva povezana, fatalna poteza, od kojih se hrvatski avio-prevoznik, hrvatski avio-saobraćaj i turistička privredna grana neće nikad oporaviti.
Smrtonosni potez broj dva: sav onaj "mrtvi kapital" preskupo nabavljene flote finansiran državnim garancijama, prebačen je računovodstveno u pasivu poduzeća, koje je sad trebalo da počne da je otplaćuje. To nije urađeno s mrtvim-mrtvijatim brodogradilištima, ali jeste s osetljivom kompanijom u hrvatskom vitalnom turističkom sektoru, koja posluje na surovom svetskom tržištu, gde se operiše s minimalnim profitima, svakog času ugrožavanih erupcijama vulkana, ili obaranjem aviona, što zatim pokrvari ekonomiju vazdušnih koridora…
Zašto su to uradili?
Linić se, navodno, odupirao, ali, nasrtao je jedini ministar za kojeg se sa sigurnošću može reći reći da je još "otkačeniji" (ako je to prikladna dijagnoza) od svog premijera i, u svakom slučaju, uz ministra poljoprivrede neprijatno iskolačenih očiju, pripadnika klike iz užeg kabineta koja se potpuno emancipovala od pukog zdravorazumskog rezonovanja.
Ideju o "konsolidaciji duga" zagovarao je i forsirao Hajdaš-Dončić, ministar saobraćaja, koji je doktorirao iz turizma radom o zagorskim "vinskim putevima" (i to kod potpredsednika vlade Grčića), a podržavao ga je i sam Zoka, tvrdeći da bi ostavljanje garancija izvan bilansa bilo neprihvatljivo za Evropsku komisiju.
Međutim, kao i uvek kad on nešto odlučno zaključi, pokazalo se da nije u pravu – slovenska "Adria" napravila je isti takav plan restrukturisanja po kojem država preuzima garancije, a Komisija ga je pre nekoliko dana odobrila i usvojila. To je bio, zapravo, plan stare, smenjene uprave "Croatije", koji su Ljubljančani preuzeli od iste konsultantske kancelarije!
Opterećena nezamislivim dugom, "Croatia" je postala "lame duck", šepavo kljuse, što je, dakle, drugi fatalno pogrešan potez u blistavom nizu promašaja koji bi istraživač zagorskog enološkog nasleđa mogao da obesi o vrat poput kolajne ukoliko postane rektor nekog od univerziteta u zagrebačkoj okolini. Tu je predavao marketing pre nego je preuzeo možda najvažniji sektor hrvatske ekonomije, što uključuje svu infrastrukturu, železnice, puteve, brodarstvo, kao i napredne telekomunikacije, o čemu zna možda još i manje…
Treća fatalna i zaista nepopravljiva šteta napravljena je prilikom pregovora o gradnji novog Zagrebačkog aerodroma. Konkurs za projekat sprovela je još legendarna Sanaderova vlada. Svima poznati Jure Radić, na kojeg ne treba trošiti ambigvitetne epitete, pobedio je Zahu Hadid, ser Normana Fostera i Renca Pjana, troje najvećih arhitekti današnjice. Odabrani projekat je neizmerno i nepotrebno skup. Jasna ekonomska računica – saobraćaj pomnožen s aerodromskim sletanjem i prihvatom i uvećan stopom rasta vazdušnog saobraćaja u Evropi – pokazuje da je cena više nego dvostruka u odnosu na realnu isplativost. Sanaderovski maheri čak su hteli da zgradu premeste na privatno zemljište, ali to je u poslednji čas spriječio pošteni direktor Tonči Peović, koji se nekom greškom u pravi čas našao na odgovornoj funkciji – tako se pogodilo, jer čak ni hrvatski lopovi, naši najuspešniji preduzetnici, ne mogu da skoriraju baš u svakoj prilici…
Na konkursu za izgradnju aerodroma pobedila je francuska državna kompanija koja već drži Istarski ipsilon. Taj put preputen im je u koncesiju, s tim da izgrade pun profil auto-puta kad se dostigne ugovoreni saobraćaj. Kako se ugovoreni saobraćaj nikako ne ostvaruje, po ugovoru, nad kojim je takođe bdeo neporočni Šarinić, umesto da kompanija plaća Hrvatskoj, Hrvatska plaća kompaniji. Nešto slično dogodiće se sad verovatno i s aerodromom Zagreb.
Prema prvobitnom nacrtu ugovora, francuski koncesionari trebalo je da se obavežu da će na "Plesu" ostvariti promet od 5 miliona putnika, pa bi se obračun izvršio na takvim ulaznim veličinama. Suočeni s previsokom cenom gradnje i nerealnim očekivanjima, francuski predstavnici odlučili su da odustanu od ugovora. To bi izazvalo skandal jer Milanovićeva vlada posle prve godine mandata ne bi mogla da pokaže nijednu stranu investiciju. Tada je Dončić izveo svoju predstavu…
Uz asistenciju "Jutarnjeg lista" demonstrirao je pozu tvrdog i nesalomivog pregovarača, koji ne odustaje ni od jedne stavke, a prilježni novinari opisivali su francuske službenike koji, crveni u licu i preznojani, odlaze pogruženi iz njegovog kabineta… Pritom je Dončić, još s masnim napoleonskim čuperkom na čelu koji mu nisu bili podštucali, dobijvao punu Zokinu podršku – kad se političari negde javno promovišu, to ne može da prođe bez premijera!
I onda, dramatični preokret, trijumf. Francuzi ipak smerno potpisuju ugovor. Pritom su, doduše, potpisana i dva aneksa. Jesu li to "tajni aneksi"? U svakom slučaju, nitko ih nije javnosti pokazao. Ali, njihov učinak je – reverzibilan, kao kad avion sleće pa otvori poklopce na motorima i počne da koči...
"Croatia" pada i propada, a ona je glavni generator prihoda dok niko drugi tu neće doći, ako ne postoji lokalna mreža za razvoženje putnika. Stoga francuska firma uopšte nije zainteresovana da se povećava broj putnika, nego da se povećaju takse tako da ostvari maksimalni profit na sadašnjoj infrastrukturi. A nova zgrada? Pa, gradiće se, ali jaaaako polako. Možda čak bude završena u neko nedogledno ili dogledno vreme…
Budući da je koncesionar aerodroma zainteresiran za visoke, a ne za niske takse, tu se neće spuštati ni niskotarifne (low-cost) avio-kompanije - i one već biraju alternativne aerodrome, pre svega na obali, a zatim, biće im zanimljiv i aerodrom u Ljubljani (to je ipak samo sat i po autom, što ulazi u tzv. "catchment area", "lovno područje" putnika jednog aerodroma).
Štaviše, hrvatske turističke zajednice i lokalna vlast podsticaće low-costere da idu na njihove aerodromske destinacije. Ne smeju da ih direktno sponzorišu, ali mogu da im daju novac na posredan način – recimo, objaviš oglas u kompanijskom magazinu po ceni pet puta većoj od one koja se plaća u Fajnenšel tajmsu, i ko može da ti nešto prigovori? To je, kao, "nišno oglašavanje" i evo, vidite, donosi rezultat – glupi hrvatski novinari svake večeri u svakom Dnevniku svršavaju na porast saobraćaja na jadranskim aerodromima. Time se uzima posao propaloj "Croatiji", zagrebačkom aerodoromu, ubijaju avionska industrija i turizam. Ali ljudi koji te stvari prate u medijima previše su neobrazovani i totalno neupućeni, i čim se upale studijski reflektori ukoče se kao zečevi osvetljeni farovima, a zatim stanu da verglaju o gužvama na putevima i na aerodromima…
Da se oživi "Croatia", naravno, potreban je strateški partner. To je svakome jasno, čak i Hajdašu Dončiću. Zato je sam seo u avion i pre godinu dana odleteo u Indoneziju da tamo razgovara s nacionalnom kompanijom "Garuda".
"Garuda" do pre dve godine uopšte nije smela da sleće na aerodrome u EU jer nema odgovarajuće bezbednosne sertifikate. Osim toga, tamo je na vlasti partija koja i danas kao državni praznik slavi dan kad su pobili milion do milion i pol komunista, što veterani evociraju vodeći novinare na "killing fields" gde su obavljali masovna smaknuća. Očito, promaklo im je da je Hajdaš Dončić postkomunista, jer je inače pitanje da li bi se vratio kući u jednom komadu ili bi njime nesuđeni partneri nahranili ribe.
Strateškog partnera sad će biti praktično nemoguće naći – zašto da dođe na Zagreb, u nacionalni hub, gde će mu Francuzi nametnuti francuske cene? Pa ceo štos je u tome da se smanji trošak ispod najvišeg evropskog, inače bi svi jednostavno leteli u Minhen ili u Budimpeštu, gde su ljudi ipak razumni, pa kod MOL-a možeš da se dogovoriš oko manjih taksi ili cene goriva povoljnije nego kod INA-e.
S padom "Croatijinog" prometa, koji je neminovan, pokvariće se ekonomija lokalnih aerodroma u vansezonskim mesecima, a njih je pet puta više nego letnjih. I sad se rute zimi subvencionišu, da se aerodromi, avionski prevoz i turizam uopštee održe.
Katastrofa! Tragedija!
Trijumf idiotizma! Razni glupani koji su u sve ovo bili umešani nisu se čak ni oparili, jer su previše nesposobni da organizuju normalnu korupcijsku shemu, u kojoj digneš s vrha, umesto da sve upropastiš pa onda vičeš: "Ja sam pošten! Ja sam pošten!"
Što mi imamo od vašeg poštenja, moroni prokleti? Ne može čovek da dočeka da se opet vratite u svoje mišje rupe, vinske kleti, smrdljive birtije i opskurne komitete, gde jedan drugom prodajete jeftinu demagogiju, dok se razni bolesnici takmiče ko je veći frajer s brojnijom pratnjom bezočnih ulizica
Kako spasti stvar? Da li je posle svega uopšte moguće zamisliti neku suvislu strategiju? Ne znam. Treba sve promisliti fundamentalno i krenuti od nule, odnosno, iz velikog minusa. Dotad ćemo preko Beograda leteti na nove destinacije. Oni sad gotovo svakog dana sleću na Pulu, Split i Dubrovnik. Split – Beč? Može se jedino preko Beograda. Split – Beograd, povratna? Sto trideset evra. Pariz iz Dubrovnika i natrag? Sto osamdeset. Tirana – Beograd? Sto evra, povratna.
Iduće godine, "Air Serbia" otvara direktne linije širokotrupnim avionima za severnu Ameriku i Kinu. Otvore li i liniju za Zagreb, možemo odmah da zatvorimo dućan.
