VAŠINGTON - Ekstremisti Islamske države su se za finansiranje isprva oslanjali na bogate donatore iz Persijskog zaliva, ali sada zarađuju vise od tri miliona dolara dnevno krijumčarenjem nafte, prodajom ljudi, krađom i iznudama, navode američki obaveštajni zvaničnici i stručnjaci.
Izvori prihoda te ekstremističke organizacije, koja je zauzela velike delove Iraka i Sirije, prevazilazi resurse "bilo koje druge terorističke organizacije u istoriji", rekao je američki obaveštajni zvaničnik koji je tražio da ne bude imenovan. Veliki prihodi ISIS jedan su od razloga zašto su zvaničnici SAD zabrinuti zbog te organizacije, iako nema podataka da planira napade na SAD.
ISIS kontroliše i do 11 naftnih polja u Siriji i Iraku, kažu analitičari, a prodaje naftu i drugu robu preko starih krijumčarskih mreže u zemljama protiv čijih se vlasti bori - u kurdskoj oblasti na severu Iraka, Turskoj i Jordanu. Američki obaveštajni zvaničnici ne misle da su vlade tih zemalja umešane u krijmčarenje, ali vlada SAD traži od njih da više urade da se to suzbije.
Islamska država prodaje naftu, koju prevozi u cisternama, po sniženim cenama - 25 do 60 dolara po barelu, dok je regularna cena preko 100 dolara. Stručnjak pri Brukings institutu u Dohi kaže da samo od nafte Islamska država ima više od tri miliona dolara dnevno.
Ta organizacija takođe je zaradila stotine miliona dolara krijmčarenjem antinkviteta iz Iraka u Tursku, kao i od prodaje žena i dece kao seksualnog roblja. ISIL takođe ima prihode od isplata za otete taoce, kao i od pljačkanja gradov koje je zauzela.
"U aktivnostima prikupljanja novca podseća na mafijašku organizaciju. Dobro su organizovani, sistematični i sprovode to zastrašivanjem i nasiljem", rekao je američki obaveštajni zvaničnik.
Pre nego što je zauzela irački grad Mosul u junu, Islamska država je nametnula "takse" za skoro sve oblike ekonomskih aktivnosti preteći smrću onima koji ne žele da plate, kažu američki zvaničnici, a prema nekim navodima, samo u Mosulu od tih nameta uzima osam miliona dolara mesečno. Islamska država je proletos oslobodila četiri francuska i dva španska novinara pošto su vlade tih zemalja platile više miliona dolara za otkup.
Analitičari kažu da se ta organizacija oslanja na činjenicu da je pogranična oblast između Iraka i Turske dugo bila raj za krijumčare, što se dodatno pogoršalo obaranjem Sadama Huseina 2003. Generacije porodica u toj oblasti su uključene u nelegalan prenos robe. ISIS, naslednica Al Kaide u Iraku, isprva je u sirijskom građanskom ratu sarađivala s Nusra frontom, takođe bliskom Al Kaidi.
U počektu tog sukoba Islamsku državu su finansirali bogataši iz zalivskih zemalja, između ostalog iz Kuvajta i Katara, rekli su američki zvaničnici. Te donacije su prestala ove godine kada je ISIS pribegla brutalnom nasilju kako bi privukla pažnju sveta, dodaju američki obavbeštajni zvaničnici.
Njeni prihodi od nafte kao glavnog oblika zarade bi mogli biti preknuti američkim vazdušnim udarima, kažu zvaničnici, ali dodaju da još nije doneta odluka o napadima na naftna postrojenja u Iraku i Siriji na kojima rade civili.
