EDINBURG - Ako većina od 4,3 miliona Škota s pravom glasa izglasa nezavisnost na današnjem referendumu, uslediće niz korenitih promena, a evo najvažnijih, prenosi Jutarnji.hr.
TRŽIŠTA: Velika Britanija moraće da smiri tržišta da bi stabilisala funtu. Ako Škotska proglasi nezavisnost, već u petak ujutro mogu se očekivati izjave britanskog ministra finansija Džordža Osborna i guvernera Banke Engleske (centralne banke) Marka Karneja.
OSTAVKE: Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da neće podnositi ostavku, ali ako Britanija izgubi trećinu teritorije i ogroman broj stanovnika, moglo bi se desiti da bude prisiljen na to. Parlament još nije počeo jesenje zasedanje, pa verovatno neće biti hitnog glasanja o poverenju premijeru.
Budućnost Eda Milibanda, vođe opozicionih laburista, takođe bi mogla biti pod znakom pitanja jer se njegova stranka snažno zalagala i angažuvala u kampanji protiv nezavisnosti.
PREGOVORI: Ako narod tako odluči, škotska vlada želi da postane nezavisna 24. marta 2016, što ostavlja 18 meseci za pregovore o razdruživanju s Londonom. Agenda će biti dugačka i uključivaće pitanja kao što su valuta, britansko nuklearno oružje u Škotskoj, granična kontrola, nafta, penzijski i zdravstveni sistem.
GRADNJA DRŽAVE: Između ostaloga, Škoti će morati da formiraju svoju vojsku i otvorite ambasade u inostranstvu. Moraće da izdaju pasoše svojim građanima, pregovaraju o međunarodnim trgovinskim sporazumima i da apliciraju - ili pokušaju da zadrže - članstvo u EU, NATO i drugim institucijama.
PARLAMENTARNI IZBORI: Britaniju čekaju parlamentarni izbori u maju 2015. godine. Škotska bi tada još bila u Ujedinjenom Kraljevstvu i imala bi pravo na svojih 50 poslanika u Vesminsteru. U sadašnjom skupštini 41 poslanik iz škotskih izbornih jedinica je iz Laburističke stranke. Ako laburisti na nivou države osvoje vlast na osnovu podrške iz Škotske, mogli bi da izgubiti godinu kad se Škotska osamostali. Postoje sugestije da se odlože parlamentarni izbori u Britaniji u slučaju da se Škotska otcepi, ali to se događalo samo u ratu.
REFERENDUM O ČLANSTVU U EU: Ako konzervativci na tim parlamentarnim izborima u Britaniji ponovno osvoje vlast, Kameron je obećao referendum o ostanku Velike Britanije u EU do 2017. Ako Škotska, koja je mnogo više od drugih delova Ujedinjenog Kraljevstva evropski orijentisana, napusti državu, mnogo je verovatnije da će tada i Velika Britanija napustiti EU.
Čak i u slučaju da Škoti odluče da ostanu u zajedničkoj državi, London je obećao prenos većih ovlašćenja na škotski parlament (Holirud), a ovo će u tom slučaju biti sledeći koraci:
DAN POSLE: Glavne stranke u Vestminsteru (konzervativci, laburisti i liberalne demokrate) najavile su da će već 19. septembra početi da planiraju prenos ovlašćenja na Škotsku u sferi finansija, poreza i socijalne politike.
KRAJEM OKTOBRA: London će objaviti tzv. "command paper", službeni dokument s prvim nacrtom predloga o kojima će onda u Škotskoj biti povedena javna rasprava.
KRAJEM NOVEMBRA: London će objaviti konačne predloge.
25. JANUARA 2015: Nacrt zakona o prenosu ovlašćenja biće objavljen na Bernsovu noć, kad Škotska obležava rođendan svog nacionalnog pesnika Roberta Bernsa.
7. MAJA 2015: Izbori za britanski parlament. Drugo čitanje novog Zakona o Škotskoj trebalo bi da se nađe na dnevnom redu odmah posle formiranja nove vlade.
5. MAJ 2016: Izbori za škotski parlament.
2017: Ako bude ponovo izabran, britanski premijer Dejvid Kameron najavio je referendum o ostanku Velike Britanije u EU. Ako Britanci odluče da izađu iz EU, to bi moglo ponovo da rasplamsa nacionalističku kampanju u Škotskoj, koja je najviše proevropski orijentisana od ostalih delova Velike Britanije.
