Vođa tibetanskih budista, koji nosi titulu dalaj lame, saopštio je da se njegovom smrću gasi ova šest vekova duga služba poglavara.
U tibetanskoj tradiciji prvi dalaj lama spominje se 1391. godine. Sadašnji dalaj lama, čije je svetovno ime Daincin Gijaco, izjavio je za jedan nemački list da tradicija te titule više nema svrhu i da je obavila svoju misiju, prenosi Verska informativna agencija.
Dalaj lama kaže da tibetanski budizam ne zavisi od jedne ličnosti; on je dobro organizovan, ima vrlo obrazovane monahe i učitelje. Zato posle njegove smrti, a sada mu je 79 godina, neće biti ustoličen novi dalaj lama. Lekari su mu rekli da će živeti 100 godina, mada je on u snovima imao predskazanje da će živeti 13 godina duže.
U skladu sa budističkim principom reinkarnacije, dalaj lama veruje da će se ponovo roditi i priželjkuje da to bude na nekom "teškom mestu" gde bi bio od koristi za druge.
Sadašnji dalaj lama rođen je 1935, a kada je imao dve godine monasi su u njemu prepoznali reinkarnaciju dve godine ranije umrlog dalaj lame, posle čega je on proglašen za novog duhovnog vođu Tibetanaca. Kada mu je bilo pet godina ustoličen je za 14. poglavara, a 10 godina kasnije na njega je preneta i državna vlast. Za vreme ustanka Tibetanaca protiv kineske uprave, dalaj lama je morao da emigrira 1959. u Indiju, gde mu je do danas rezidencija.
Zalagao se za široku autonomiju Tibeta u okvirima Kine, ali ga je Peking uvek tretirao kao neprijatelja. Za vreme kulturne revolucije, Kinezi su razorili najznačajnije objekte tibetanske religije i kulture.
Dalaj lama je 1989. godine dobio Nobelovu nagradu zbog, kako je obrazloženo, "nenasilnog otpora kineskoj okupaciji".
