KABUL - Avganistanski psihijatar Mohamed Nader Alemi je u tri godine, koliko su zloglasni talibani držali Mazar i Šarif, lečio stotine džihadista i brzo shvatio da ogromna većina njih čezne da već jednom umre i prekrati muke u kojima živi.
Uglavnom nikada ranije nisu bili kod lekara, ispričao je Alemi za BBC, a kod njega su dolazili po preporuci prijatelja.
Talibani su držali Mazar i Šarif od 1998. do 2001. godine. Kako su godinama već ratovali, Alemi je uočio da mnogi od njih pate od psihičkih poremećaja. Pošto je bio jedini psihijatar u tom delu države koji govori paštunski, bio im je jedina pomoč. Razgovarali su s njim i otvarali se u specifičnoj psihoterapiji, ograničenoj poluratnim uslovima.
Pozvao ga je čak Aktar Osmani, tada drugi čovek u talibanskoj hijerarhiji (poginu. Njegovi telohranitelji ispričali su Alemiju da on noćima vrišti i plače, da čuje glasove i ima priviđenja, često nije prepoznavao najbliže. Jedan od talibanskih vođa tražio je da dođe do njega jer zbog teške depresije nije mogao do lekara.
"Mislim da je jedan od razloga zbog kojih su mi se otvarali to što nisu znali da li će dočekati sutra. Mnogi nisu videli porodice mesecima, čak i godinama", ispričao je Alemi.
Od talibana je saznao da velika većina njih žudi za smrću. Bilo im je tako teško da su hteli da se ubiju, ali islam to zabranjuje. Jedan mu je rekao da svaki put kad ide na ratište želi da ga neko “pogodi među oči i skrati ovu patnju od života”.
