PRETORIJA - Južnoafrička Republika započela je danas nizom ceremonija obeležavanje godišnjice smrti Nelsona Mandele, ikone borbe protiv aparthejda i svog prvog crnog predsednika.
"Dvadeset godina demokratije bilo je moguće zahvaljujući Mandeli", rekao je plemenski starešina Ron Martin na brdu iznad Pretorije, gde je smešten memorijalni Park slobode.
Veterani borbe protiv aparthejda prisustvovali su ceremoniji polaganja venaca ispred pet metara dugačke statue nasmejanog Madibe, ime Mandelinog klana kojim su Južnoafrikanci u znak naklonosti zvali Mandelu.
"Telo nas je napustilo, ali Madibin duh nije, on se ne menja, uvek je isti do kraja", rekla je Mandelina udovica Grejsa Mašel, koja je potom stavila veliki venac od belog cveća sa svetloroze ružama u podnožje statue.
Kasnije tokom dana održaće se tri minuta tišine i potom tri minuta i sedam sekundi zvoniće zvona, čuće se zvuci sirena i vuvuzela - ukupno šest minuta i sedam sekundi za 67 godina Mandelinog služenja Južnoafričkoj Republici.
Nizom ceremonija biće obeležena godišnjica smrti "sina nacije" danas tokom vikenda i posle, od utakmice kriketa, trke motociklista do izložbi u njegovu čast i maratona.
"Naša obaveza prema Madibi je da nastavimo da gradimo društvo kakvo je on gradio, da sledimo njegov primer", rekao je dobitnik Nobelove nagrade za mir arhiepiskop Emeritus Desmond Tutu.
"Društvo zasnovano na ljudskim pravima, u kome svi mogu da dele ono što je Bog podelio našoj zemlji. U kojoj svi mogu da žive dostojanstveno, zajedno. Društvo bolje sutrašnjice za sve", rekao je on.
Mandela je prošle godine preminuo u 95. godini posle duge bolesti. On je u zatvoru proveo 27 godina, od 1963. do1990. godine, kada je pod pritiskom međunarodne zajednice pušten na slobodu. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993. godine. Bio je predsednik Južnoafričke Republike od 1994. do 1999., a decenijama prethodno lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) simbol i centralna ličnost borbe protiv aparthejda.
