Govor o stanju nacije (State of the Union) događaj je koji novi velika očekivanja, jedan je od vrhunaca američke političke godine. Barak Obama će u utorak pred prepunim Kongresom govoriti o stanju nacije, njegove reči biće rezultat nekoliko nedelja teškog rada grupe njegovih “speechwritera” (pisaca govora), a prvi nacrt govora traži pre božićnih praznika. Veliki je to posao. Počinje negde oko Dana zahvalnosti (kraj novembra) - kaže Džef Šesol, koji je bio jedno od pera Bila Klintona, a radio je i za Obamu 2009. i 2010. godine.Bela kuća trenutno ima devet pisaca govora, neki rade i za prvu damu Mišel Obamu i za Veće nacionalne sigurnosti. U Beloj kući, u avionu Air Force One, između putovanja i hotela, oni žive ritmom predsednika.
Tradicionalno diskretni, “speechwriteri” moraju biti jako sposobni, u dobroj fizičkoj i mentalnoj snazi te dovoljno skromni i spremni da uvek ostanu u drugom planu.Znaju, međutim, da je njihov rad u Beloj kući ugledna “poslovna vizit-karta” i vrlo važna odskočna daska za ostatak karijere u politici ili u privatnom sektoru.
Sadašnji glavni pisac govora Kodi Kinan (33), udarna snaga u pripremi govora o stanju nacije, svoj rad upoređuje sa radom večitog studenta.
- Radite celu noć, do zore, a kad predate svoju verziju vidite sviđa li mu se ili ne - kaže Kinan.- Dobra je strana što Obama detaljno objašnjava što želi i zašto to želi - potvrđuje i Džef Šesol.Iz tog zatvorenog i tajanstvenog sveta ipak je izašlo nekoliko velikih figura, Ted Sorensen, koji je pisao za Džon F. Kenedija i čiji su govori deo američke istorije.No, Sorensen je imao i veliku prednost. Osim što mu je pisao govore, Kenediju je bio i savetnik. Uz njega svaki dan, bio je u savršenoj poziciji da razume njegov um. Intelektualna usklađenost njih dvojice bila je takva da je teško sa sigurnošću utvrditi ko je od njih dvojice pravi ‘otac’ neke rečenice koja je postala slavna.Za mnoge njegove naslednike blizak pristup predsedniku središnji je problem i nije uvek jednostavno rešiti ga.
Prvi govor o stanju nacije održao je u januaru 1790. godine Džordž Vašington. Nakon njega je dugo vremena izveštaje o stanju nacije bio jednostavan dokument, administrativni izveštaji o opštoj politici koji su se slali Kongresu. Sve do 1913. godine, kada je Vudrou Vilson te izveštaje ponovno pretvorio u predsednički govor.Predsednici uglavnom govore o svojim prioritetima za tekuću godinu, ali, pomalo paradoksalno s obzirom na važnost trenutka, istorijskih fraza poput one predsednika Džordža V. Buša iz 2002. godine o “osovinama zla” i nema previše.
Čak i ako se govori ponekad brzo zaborave, pamti se svečanost tog trenutka, jedinog u godini kad predsednik dolazi u Kongres.- To je sjajna ceremonija - kaže Šesol opisujući prepun Kongres i emocije na vrhuncu.- Imati ulogu u pisanju govora koji će predsednik izgovoriti pred Kongresom teško je opisivo uzbuđenje - zaključuje on.
