Zagađenje dobija sve više na značaju dok nastojimo da se ublaži katastrofalni uticaj na životnu sredinu. I ako je to veliki izazov za vlade širom sveta, postoje neke oblasti gde je problem skoro pa nerešiv.Prošle godine svetska zdravstvena organizacija objavila je studiju na temu najzagađenijih gradova na svetu, upozoravajući da su mnoga od tih mesta urbana područja, posebno u Aziji. Od prvoh 20 gradova na listi, 13 se nalaze u Indiji.
U ovim gradovima nije moguće disati bez maske, a ima i onih u kojima je potpuno svejedno da li ste udahnuli vazduh ili popušili 2,5 pakle cigareta
Delhi, Indija
Smatra se da je Delhi grad sa najgorim zagađenjem vazduha na svetu Nivo zagađenja je 9 puta gori nego u Londonu. To je posledica brze urbanizacije i ekonomske ekspanzije, masovni rast broja automobila na putevima je jedan od glavnih razloga za loš kvalitet vazduha.
Smeće i kanalizacije stvaraju vodene bolesti koje doprinose izuzetnoj visokoj stopi mortaliteta novorođenčadi u Nju Delhiju.
Samkajit, Azerbejdžan
Sada kao deo Azerbejdžana, Sumkajitovi problemi počeli kada je bio deo Sovjetske Unije kao ključ industrijskog centra za produkciju poljoprivrednih hemikalija. Pokušaj da se napravi što više proizvoda po jeftinoj ceni dovelo je do prirodne katastrofe. Još uvek postoji dosta industrijskog otpada jer ne postoji zakon koji spašava prirodu. Procenat ljudi koji su oboleli od raka je između 22 i 51% veći od bilo kog velikog grada. Još jedan problem su i bebe rođene sa defektom i smrt na porođaju.
Norilisk, Rusija
Jedan od najvećih kompleksa rudnika nalazi se u gradu Norilisk u Rusiji, koji ima 170.000 ljudi populacije. Zagađenje je toliko strašno da nijedna biljka ne može da opstane i nema ničeg zelenog u radijusu od 20 milja. Kao kompenzaciju za rad pod ovakvim uslovima, radnici dobijaju 90 dana odmora godišnje i mogu da se penzionišu u 45. godini života. Međutim, stanovnici ovog grada boluju od teških oblika raka, oboljenja kože i depresije. Nekada je ovaj grad koristio Sovjetski savez gde su slali zatvorenike i terali ih na prinudni rad od 1935. do 1956. godine.
La Oroja, Peru
Još od 1922. godine američka kompanija uložila je u topionicu polimetaličnih proizvoda u blizini malog grada La Oroja u Peruu. Njena emisija izazvala je da na hiljade ljudi budu izloženi opasnim materijama, uključujući olovo , bakar, cink i sumpor-dioksid. Neobično visok nivo olova otkriven je u krvi dece. Trenutno se radi na utvrđivanju stepena zagađenja zemljišta u regionu.
Vapi, Indija
Ovaj grad je pretrpeo ozbiljnu katasrofu zbog brze industrializacije do koje je došlo u Indiji poslednjih nekoliko godina. Smešten na kraju 400 kilometara dugog niza industrijskog imanja. Podzemna voda je zagađena živom i drugim teškim metalima. Merenja pokazuju da su nivoi žive u tom gradu u vodi, 96 puta veći od preporučenog nivoa. Osim toga, tragovi teških metala mogu da se nađu i u vazduhu, pa čak i u proizvodima koji se prodaju u gradu. Vlada je nametnula zabranu širenja bilo kakvih projekata u regionu.
Kabve, Zambija
Olovo je otkriveno u Kabveu 1902. godine. ovi nalazi rezultirali su da ovaj grad postane drugi po veličini u Zambiji. Rudarstvo je prošireno izgradnjom i topionice, ali je ona ispuštala previše toksičnih gasova. Nastavila je da radi sve do 1994. godine. Depoziti olova, bakra i cinka pronađeni su 20 kilometara daleko od topionice i rudarskih radova. Deca u ovom gradu i dalje pate od trovanja olovom, a rudnik i topionica su napušteni. Zbog siromaštva područja mnogi stanovnici su primorani da odu nazad u rudnike i potraže staro gvožđe ili ugalj, kako bi preživeli.
Linfen, Kina
Neko je jednom rekao da ako mokar čist veš stavite napolje da se suši, biće potpun crn pre nego što se osuši. Glavni problem u gradu jeste što je on razvijen za eksploataciju uglja, a nije urađeno dovoljno da se spreči efekat zagađenja i ugljene prašine. Ironično, sve do sredine 1970. godine grad je bio poznat po svojoj poljoprivredi i zelenim površinama kao i njegovoj izvorskoj vodi. Neka poboljšanja su napravljena u poslednje vreme jer je pre nekoliko godina jurio ka vrhu liste najzagađenijih gradova, sada je pao na list. Srećom.
Černobil, Ukrajina
Nakon nuklearne katastrofe na Černobilskoj nuklearnoj elektrani 1986. godine velika zona postala je praktično nenaseljiva. Najveća nuklearna havarija u svetu u to vreme proširila se vazduhom i na deo istočne Evrope. Nivo radijacije u gradu i okolnim područjima je znatno opao, međutim ljudi još uvek ne žele ni da ga obiđu.
