DEBALJCEVO - Tri sedmice posle jedne od najžešćih borbi u građanskom ratu u Ukrajini, stanovnici grada Debaljceva opisali su šta su preživeli i kako danas izgleda život u tom razorenom gradu, piše Independent.
"Bilo je toliko leševa da su psi počeli da ih grizu. Od nekih je ostalo tako malo da čak nismo mogli ni da ih sahranimo“, rekla je za AP Natalija Maslova (62). Novinari američke agencije, koji stigli su u grad ubrzo pošto su ga zauzele snage samoodbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike, izvestili su da su videli nepokrivena tela ukrajinskih vojnika kako leže na putevima i u baštama ispred kuća.
"Ljudi su sahranjivani gde je god bilo moguće... u kraterima, na ulici, u dvorištima“, kazala je Maslova. Ona je jedna od šest pacijenata koji su trenutno smešteni u gradskoj bolnici, koja je ponovo otvorena pre nedelju dana. Objekat, međutim, još nema vodu ni centralno grejanje.
Maslova je rekla da je njenu zgradu pogodila granata i uništila prozore, a zbog hladnoće je dobila bronhitis.
"Videli smo dosta straha. Svi su otišli. Bila sam jedina osoba na našem spratu", navela je ona.
Veliki stambeni blokovi u gradu leže napušteni, a stotine ljudi u redovima čeka ispred jedne od preostalih prodavnica za veknu hleba, dnevno sledovanje po osobi, navodi britanski list. Marina Trifonova, medicinska sestra koja je ostala u Debaljcevu tokom borbi, izjavila je da su mnogi otišli, da se neki vraćaju, a neki ne, ali da ona tamo pripada.
U Debaljcevu je pre rata živelo 25.000 ljudi, a prema izveštajima, ta brojka se sada smanjila na između 5.000 i 8.000 stanovnika. AP je izvestio da hitne službe pomažu lokalnom stanovništvu dajući im ćebad i vodu, kao i da napune mobilne telefone.
Novi gradonačelnik Debaljceva, Aleksander Afendikov, izjavio je za američku agenciju da proruske snage pokušavaju da vrate normalan život u grad što je pre moguće.
Najmanje 179 ukrajinskih vojnika poginulo je u borbama za Debaljcevo, stateški važnog grada u sukobima proruskih snaga i ukrajinske vojske, dok broj ubijenih civila još nije saopšten.
