MOSKVA - Grigorij Tepojan (76) želeo je da 9. maja, na Dan pobede, u ime vojnika izginulih u Drugom svetskom položi cveće na Spomenik neznanom junaku u Moskvi, pa je peške zapucao u 2.000 kilometara udaljenu prestonicu Rusije.
Samo u njegovoj porodici petorica muškaraca poginula su u ratu. Između ostalih, i njegov otac Grigorije, koji je stradao kod Dnjepropetrovska kad mu je bilo samo 30 godina.
Danas je deda Griša, kako voli da a zovu, stigao do Moskve. Godinu dana je planirao ovaj poduhvat i prepešačio je 2.000 kilometra. A krenuo je 22. marta. U stvari pobegao je, jer žena i ćerka nisu htele da ga puste da pešači od Jerevana, gde žive, do Moskve.
"Iskrao sam se noću i otišao pravo na autobusku stanicu, seo u kola i otišao za Gruziju, u kuću gde mi je rođen otac, i nisu mi mogle ništa", priča deda Griša kako se snašao.
Nije to slučajno uradio; iz te kuće u gruzijskom selu Alastjanu njegov otac pošao je u rat. I Grigorij je hteo da odatle krene na put svog života. Jedino što ga je preko kavkasnih planina prevezao kamiobndžija, sve ostalo je prepešačio: Severna Osetija, Krasnodarski region, pa Rostovska, Voronježskaja Lipjeckaja, Tuljska oblast...
Deda Griša je dnevno prelazioi 40.50 kilometara i odmarao se na svaka dva sata. Mnogi su mu pomagali. Jeo je i spavao po četiri sata dnevno u motelima kraj puta, ali i na benzinskim pumpama i na kamionima. Jednom ga je zamalo udario vozač koji je zaspao za volanom, dva puta su probali da ga opljačkaju, ali mnogo više bilo je onih koji su želeli da se rukuju sa hrabrim starcem.
U Moskvi ga s nestrpljenjem čeka sin sa porodicom. I on je bio protiv ovog očevog poduhvata, ali shvatio je da ga uzaludno odgovara. Deda Grišin unuk izašao je autom dedi na susret, ali starina nije hteo da uđe u kola dok nije došao do prvih moskovskih ulica...
