Nedugo nakon što je došao na vlast, Kim Džong-un je polako počeo da usmerava svoju državu prema nekoj vrsti tržišno orijentisane reformističke politike, koja se ne razlikuje mnogo od politika Denga Ksjaopinga u ranim danima reformi u Kini. Nedavno se, međutim, ovaj pristup promenio i tempo uvođenja reformi je znatno usporen.
Ekonomske reforme su počele 2012. godine, kada je poljoprivreda u ovoj državi prešla na model baziran na porodičnom gazdinstvu. Od 2013. godine farmeri u Severnoj Koreji koji su decenijama radili za fiksne procente, dobili su 30 posto od ukupnog roda. Očekuje se da će se ta cifra ove godine udvostručiti i popeti na 60 posto.
U novom sistemu farmeri rade napornije i preuzimaju veću odgovornost, a rezultati su se brzo pokazali: I u 2013. i u 2014. godini, rod je bio dobar. Čak ni ozbiljna suša u proleće 2014. nije uspela da negativno utiče na oporavak severnokorejske poljoprivrede.
'Kapitalistički geto'
Severnokorejska vlada je istovremeno preduzela mere da privuče strane investicije. Kreirano je nešto više od 20 specijalnih ekonomskih zona, da služe kao „kapitalistička geta“ koja se mogu kontrolisati, a na kojima je stranim investitorima dozvoljeno da razvijaju tržišnu ekonomiju pod budnim okom severnokorejskih zvaničnika.
Sledeći korak se očekuje ove godine. Severnokorejska vlada je 30. maja izdala novu odluku, poznatu pod nazivom „Mere od 30. maja“. Ovaj dokument, iako je u principu poverljiv, opšte je poznat i o njemu se već govorilo. U sklopu ovih mera, Vlada je obećala da osigura industrijskim menadžerima u Severnoj Koreji do sada nezamislivu slobodu.
Menadžerima je obećano pravo da kupuju sirovine i da prodaju gotove proizvode bez ograničenja i po tržišnoj vrednosti. Takođe im je dato diskreciono pravo da zapošljavaju i daju otkaze svojim radnicima po svom nahođenju, kao i pravo da isplaćuju plate u iznosima koji smatraju prikladnim.
U praksi to znači da bi menadžeri koje postavlja država dobili nivo slobode koji je veoma sličan onom koji imaju privatni preduzetnici u regularnim tržišnim ekonomijama. Implicirano je, ali ne i eksplicitno navedeno, da će menadžeri iskoristiti novi sistem da se obogate.
Novi sistem upravljanja trebalo je da se provodi po celoj državi od 2015. godine, kada bi gotove sve industrijske kompanije prešle na novi model. Međutim, to se nije desilo.
Informacije koje dolaze iz Severne Koreje kroz različite i nepovezane izvore ostavljaju malo prostora za sumnju da se nije prešlo na novi sistem upravljanja. Zvanični mediji su kao i obično tihi, ali strani investitori i biznismeni, kao i Kinezi koji su posetili svoje rođake u Severnoj Koreji, i neki pouzdani kontakti u Severnoj Koreji pričaju istu priču: reforme se ne sprovode kako je očekivano.
Nova pravila
Kao što je bio slučaj prošle godine, postoji određeni broj industrijskih kompanija koje rade u skladu sa novim pravilima. Međutim, takve su kompanije malobrojne, nisu blizu i još se zvanično smatraju „eksperimentalnim“.
Većina postrojenja i tvornica navodno sledi okoštala pravila lenjinističke komandne ekonomije. Istovremeno, strani investitori počinju da osećaju sve veći pritisak. Počinju da se suočavaju sa proizvoljnim promenama pravila, zahtevima za dodatnim plaćanjima i drugim sličnim stvarima.
Jedan pronicljiv posmatrač trenutnu je situaciju opisao rečima:“Nekoliko godina je severnokorejska ekonomija ličila na automobil koji se poprilično brzo penje uz strmu padinu. Ali pre nekoliko meseci su isključili motor i automobil je počeo da klizi niz padinu“.
S obzirom da je severnokorejska vlada veoma tajnovita, možemo samo nagađati zbog čega su Kim i njegovi savetnici promenili mišljenje. Odluka da se zaustave reforme može održavati neke probleme u vladi, ali može biti i rezultat iznenadne promene mišljenja kod Kima – zaista je severnokorejski diktator ponekad veoma promjenjivog raspoloženja, a reforme sa sobom nose određeni politički rizik.
Moguće je čak i da su reforme usporene da se šire ekonomsko okruženje bolje pripremi za njihovo puno sprovođenje: prelaz na novi sistem mogao bi dovesti do ozbiljne inflacije, pa je neki vid pripremne „osnove“ poželjan, a možda čak i neophodan.
Eksperimentalni poduhvati
Koji god razlog bio u pitanju, reforme su, izgleda, zaustavljene, a ne poništene. Farmeri i dalje dobijaju svoj deo od proizvodnje i neke fabrike rade u skladu sa novim sistemom, često isplaćujući visoke plate svojim zaposlenima. Rudar u rudniku gvožđa u okrugu Musan, gde je sistem „eksperimentalnog poduhvata“ funkcionalan, sada može lako da zaradi 70 dolara mesečno, gotovo 100 puta više od prosečne plate u državi koja iznosi manje od dolara mesečno.
To nam daje razlog da se nadamo da će reforme ponovo početi, i da je trenutni zastoj privremenog karaktera. Uvođenje novog modela poljoprivrede, zasnovanog na porodičnim farmama, sledilo je sličan obrazac. Nove politike su prvo najavljene u junu 2012. godine, zatim su ostavljene po strani, da bi ih u potpunosti počeli sprovoditi tokom proleća 2013.
Ipak, ove vesti su i dalje uznemirujuće. Ako Severna Koreja odbaci reforme, ponovo će se vratiti u stanje stagnacije. To znači da će život postati još teži za Severnokorejce, a njihovim susedima to će stvoriti velike probleme. Reformisana Severna Koreja ima šansu da preživi, dok će troma i zakržljala Sjeverna Koreja neizbežno propasti.
