Uprkos kritikama, ugovor je smanjio vreme i troškove prelaska robe širom Evrope, jer vozila ne moraju satima da čekaju da pređu međunarodnu granicu. Takođe on koristi turistima i ljudima koji žive u pograničnim gradovima, jer im nisu nisu potrebni pasoši i vize. Sporazum takođe omogućava zemljama da uštede novac, jer vlade ne treba da obezbeđuju čuvanje svojih kopnenih granica.
Ali, Šengenski sporazum će verovatno biti reformisan pre kraja ove decenije da bi se olakšalo zemljama da ponovo uvedu graničnu kontrolu, navodi se u analizi američkog Stratfora.
Prvi korak u tom pravcu preduzet je 2013. godine, kada su se zemlje potpisnice složile da granična kontrola može da bude privremeno ponovo uvedena u vanrednim okolnostima (kao što je ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti).
Ali ta promena je bila ograničena u obimu (granična kontrola može se da se ponovo uvede za maksimalno 10 dana, i to tek nakon konsultacija sa Evropskom komisijom), a u sporazumu iz 2013. se izričito navodi da porast imigracije ne bi trebalo da se, sam po sebi, smatra pretnjom unutrašnjoj bezbednosti.
Stratfor predvođa da će u narednim godinama, države članice vršiti pritisak da dobiju više prava kada je u pitanju ponovno uvođenje granične kontrole.
Zemlje EU severne Evrope će takođe insistirati na suspenzijiili čak proterivanju iz sporazuma zemalja duž spoljnih granica Evropske unije, za koje se uvidi da efikasno ne kontrolišu svoje granice.
Nove članice EU će imati težak put ulaska u šengensku zonu, a otpor nekih zemalja da prihvate zemlje poput Rumunije i Bugarske (koje su u Evropskoj uniji skoro jednu deceniju, ali i dalje čekaju da se pridruže šengenskoj zoni) će postati uobičajen i normalan.
Čak i bez odgovarajuće reforme Šengenskog sporazuma, države članice će nastaviti da jačaju policijske kontrole na železničkim i autobuskim stanicama i na aerodromima. Nekoliko zemalja već koriste sporadične policijske kontrole u vozovima i autobusima, što je praksa koja će verovatno rasti.
Pod pritiskom konzervativnih snaga, mnoge zemlje EU (uglavnom u severnoj Evropi) će pooštriti svoje migracione zakone da bi otežali imigrantima da dobiju socijalnu pomoć.
U određenoj meri, slabljenje Šengenskog sporazuma je povezano sa slabljenjem slobodnog kretanja ljudi - jedne od ključnih sloboda Evropske unije. Sporazum i princip slobodnog kretanja nisu ista stvar; svaki građanin EU ima pravo na tranzit i ostanak u bilo kojoj državi članici, bez obzira na postojanje granične kontrole.
Ali Šengenski sporazum je stvoren da ojača slobodno kretanje ljudi i stvori kontinent bez granica, a njegova verovatna reforma će povrediti ovaj osnovni princip. Kada je osnovni princip oslabljen, otvara se mogućnost i da druge slobode budu na sličan način ugrožene. Glavna pretnja Evropskoj uniji je to što bi slabljenje slobodnog kretanja ljudi moglo da prethodi slabljenju slobodnog kretanja robe, što bi bilo fatalno po Evropsku uniju u svom sadašnjem obliku, zaključuje se u analizi Stratfora.
(Stratfor - priredio M.Đorđević)
