BUDIMPEŠTA - Jedan sirijski izbeglica uspeo je, zajedno sa više hiljada svojih sunarodnika, da stigne do Mađarske na putu ka Nemačkoj, ali, za razliku od većine, nije nastavio dalje, jer je uhapšen, a od slobode ga, kako tvrdi, deli hiljadu evra, koje mu traže da položi kao depozit.
Sirijac M. H. (25), čiji identitet je poznat Tanjugu, uspeo je da stupi u kontakt sa redakcijom iz zatvora u Debrecinu, gde je, prema njegovim rečima, trenutno zatočen sa jo oko dvadesetak Sirijaca.
"U zatvoru sam, ne znam zašto, a da bih izašao moram da platim depozit od hiljadu evra. Ukoliko ne platim, ostaću dva meseca, a pritvor može da se produži na četiri ili, najviše, šest meseci", tvrdi M.H. u telefonskom razgovoru za Tanjug. Kako je rekao, uhapšen je ubrzo nakon što je zajedno sa više hiljada svojih zemljaka stigao u Mađarsku, gde se, ubrzo po dolasku, sa prijateljem i rođacima uputio ka stanici Keleti u Budimpešti. Umor i glad mučili su ih dok su čekali da se ukrcaju na voz za Nemačku, nastavlja on, pa su nedaleko od stanice pronali mesto za predah.
"Zaspali smo, međutim, na ulici, a kada smo se probudili, iznad nas je stajala policija. Ubacili su nas u autobus, bukvalno su nas primorali da uđemo i udarali nas. Mene i prijatelja su onda odveli u jedan kamp", objašnjava on.
M.H. i još jedan njegov saputnik pobegli su iz kampa, jer su bili zabrinuti za četiri maloletna rođaka, starosti od 13 do 16 godina, koji su ostali na stanici Keleti. Uhvatili su taksi za Budimpeštu, ali ih je 60 kilometara kasnije zaustavila policija, koja ih je odvela prvo u kancelariju za migracije, a potom u zatvor.
"Oni tada nisu znali da smo pobegli iz kampa. Mi im to nismo rekli, jer nismo bili ni registrovani", objašnjava on. U zatvoru je sa još dvadesetak izbeglica iz Sirije. "Sa policajcima ili bilo kakvim zvaničnicima nemamo nikakvog dodira, o nama brinu socijalni radnici, ali sve to nije bitno, mi svi sanjamo samo da ponovo budemo na slobodi", priča on.
Problem je, međutim, što ih od slobode deli po 1.000 evra za depozit. Čak je, kako ističe, uspeo da razgovara i sa rođacima koji su ostali na stanici, jer im je u zatvoru dozvoljeno da se 20 minuta dnevno koriste internetom. "Oni su uspeli da se domognu novca i uzmu taksi, kojim su otputovali za Nemačku. Sada su tamo i bezbedni su", objašnjava on.
"Niko nas ne voli ovde", podvlači M.H, pitajući se zašto ga tretiraju kao kriminalca i divljaka, kad samo beži od rata, i želi da u Nemackoj nastavi normalan ivot i studije ekonomije započete u rodnoj zemlji. "Uspeo sam da razgovaram sa svojom porodicom u Siriji i rekao im za otkup. Oni će pokušati da nađu novac, ali ne znam šta će se desiti. Čak i ako uspeju, ne znam kako će da pošalju u Evropu, to je veoma teško", drhtavim glasom objašnjava.
Na pitanje zašto i porodica nije krenula sa njim, M.H. kaže da su oni rekli da ostanu u Siriji do smrti, ali da su njega naterali da ode i da se spase.
