LONDON - Britanka Niki Pegram (28) budi se svako jutro verujući da je 15. oktobar 2014. godine. Baš tog dana je glavom udarila o metalni stub i od tada njen mozak više ne pamti i ne stvara nova sećanja. Sve pre toga pamti.
Upravo tog 15. oktobra stajala je pred ulazom u bolnicu u kojoj je trebalo da operiše koleno, okliznula se, pala i udarila glavom o metalni stub. Dva sata nije dolazila svesti.
Kraj uzglavlja stoji joj dnevnik na kom piše "Pročitaj čim se probudiš". Ona to i učini, ali posle toga nastaju tajac i šok jer ništa ne može da je razuveri da je tog dana upravo 15. oktobar 2014. i obaveze koje je planirala za taj dan. Iako je u dnevniku sama sebi objasnila i napisala šta joj je, šta joj se dešava i da se sutra ujutru ponovo neće ničeg sećati, i dalje je u neverici, a tada objašnjavanje preuzima njen suprug Kris Džonson (40).
Iz jutra u jutro on sa puno strpljenja radi isto, objašnjava šta joj se dogodilo, da više ne može da zapamti prethodni dan na šta mu ona i dalje u neverici govori da prestane da se šali s njom. Niki potom počinje da plače, da se ljuti, da govori da sve to nije istina, a onda ponovo uzima dnevnik u ruke i doslovno iščitava svoj život - dan po dan, stranicu po stranicu. Neki put bude toliko van sebe i u šoku da joj treba mnogo da se smiri. Jutro joj pada najteže jer shvata kako njen život u stvari izgleda, da više nema posao koji je obožavala kao i da joj sin raste pred očima, a ona se toga čak i ne seća.
"Primetio sam da me dan za danom pita isto"
Nikin muž Kris prisetio se i kako je izgledao njihov život prvih dana posle njenog pada. "Dan-dva pošto smo se vratili iz bolnice, primetio sam da me dan za danom pita isto i da vodimo skoro identičan razgovor onom od juče i prekjuče. Odmah sam osetio zebnju strahujući da nešto nije u redu. Kad sam video da se to ponavlja, rekao sam joj da smo o tome već razgovarali, a ona me je gledala kao da sam poludeo. Pozvao sam potom jednog prijatelja da i on čuje kako bih sebe uverio da ne umišljam. Otišli su u bolnicu i doživeli još jedan šok - lekari su im rekli da Niki možda više nikada neće biti kao pre, da više ne može da pamti i da pati od gubitka kratkoročne memorije.
Svakog dana iznova se iznenadi koliko joj je sin porastao, jer ga ona pamti baš onakvog kakav je bio 15. oktobra 2014.
- Ne sećam se ničeg, ni Božića, ni rođendana, ni letovanja s mojim sinom Fredijem (4). Vodim ga u obdanište, a ne znam ni ko mu je učiteljica ni u kojoj je učionici. To je tako teško i veoma zastrašujuće jer se to ponavlja svaki dan. Najtužnije od svega jeste što tokom dana shvatam da se sutra ujutru više ničeg neću sećati, kaže Niki objašnjavajući da je obožavala svoj posao na kojem je dobro, a sad živi od veoma male pomoći za nezaposlene, a ne hendikepirane jer ju je država proglasila radno sposobnom?!
(EPK/Daily mail)
