Tokom leta, ruske snage u istočnoj Ukrajini su vršile svakodnevne napade na ukrajinsku vojsku, nanoseći joj značajne gubitke, dok nije bilo odgovora zapadnih vlada. Od 1. septembra, nakon novog prekida vatre, oružje je odjednom zaćutalo. Optimisti su pretpostavili da Vladimir Putin posustaje.
Zatim su stigli izveštaji iz Sirije: ruski avioni nadleću provinciju Idlib koju drže pobunjenici. U novoj bazi kasarna je u izgradnji. Brodovi istovaruju nova oklopna vozila. Ispostavilo se da se Putin ne povlači, već da menja frontove - i da ispred nosa sprovodi još jedan od manevara koji su više navrata Obaminu administraciju ostavili bez odgovora.
Nije još jasno šta su namere Rusije u Siriji - ili u Ukrajini, gde nastavlja da raspoređuje kako se procenjuje, 9.000 redovnih vojnika i 240 tenkova, pored više od 30.000 neregularnih. Neki analitičari tvrde da se Putin na Bliskom istoku koprca iz očaja, jer njegova ponuda za mir Ukrajini nije uspela. Ali, to može da se proceni i na drugi način: Putinova upotreba sile je uspela da natera Zapad da prihvati njegove zahteve u vezi Ukrajine - i on sada želi da svoj trijumf ponovi u drugom pozorištu.
Naravno, niko ne izgleda više nasamareno najnovijim potezima Kremlja od čoveka kome je dodeljen zadatak da pozove Moskvu i protestuje, odosno od državnog sekretara Džon F. Kerija. U maju, Keri je otputovao u Putinovo omiljeno izletište, Soči, da se s njim posavetuje po pitanjima Irana, Ukrajine i Sirije. Kada je sastanak završen, Keri je javno izneo tvrdnju da bi ratovi u Ukrajini i Siriji mogli da se reše kroz saradnju SAD i Rusije. Za početak, uspostavljen je poseban diplomatski kanal između Moskve i Vašingtona za koordinaciju u vezi ukrajinske krize, sa ciljem okončanja sukoba do kraja godine.
Tokom leta, dok je Vašington bio zaokupljen iranskim nuklearnim sporazumom, američke i evropske diplomate su se tiho oslonile na demokratski izabranu prozapadnu ukrajinsku vladu Petra Porošenka. U Sočiju, Keri je ponudio punu podršku SAD sprovođenju sporazuma poznatog kao Minsk 2 - dogovora postignutog u februaru na brzinu uz posredovanje Nemačke i Francuske u trenutku kada su redovne ruske trupe sekle ukrajinsku vojsku na komade.
Pogodba je strašna za Kijev: njome je predviđeno da Ukrajina mora da usvoji ustavnu reformu kojom daje izvanredna ovlaštenja proruskim regionima, i da reforme moraju zadovoljiti ciljeve Moskve To Putinu de fakto daje pravo veta na upravljačke strukture Ukrajine.
Iako Rusija nije uključena u tačku jedan Minskog sporazuma - prekid vatr - Obamina administracija je snažno pritisnula Porošenka da ukrajinskom parlamentu podnese ustavni amandman. To je uradio i dobio preliminarno odobrenje zakonodavaca, upozoravajući da njegova krhka administracija rizikuje da izgubi podršku SAD. Cena za to je bila viskoka: nasilne demonstracije ispred parlamenta rezultirale su sa nekoliko smrtnih slučajeva. Ali izgledalo je da su Sjedinjene Države Putinu isporučile Kerijevu posvećenost.
Putin je, međutim, odbacio ustupak. Javno se požalio da reforma nije "promenila suštinu strukture vlasti Ukrajine." Njegov zahtev da uređuje politički sistem Ukrajine nije mogao biti očigledniji. Ipak, umesto da zategnu, zapadni lideri su obećali još više ustupaka. "Neophodno je da se razlike sa Rusijom prevaziđu" izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel na svom poslednjem sastanku sa Porošenkom. Kijev je sada pod pritiskom da sledećeg meseca dozvoli izbore na okupiranim teritorijama, iako su oni i dalje pod kontrolom ruskih vojnika a veći deo ukrajinskog stanovništva raseljen.
Kako se ovo odražava u Siriji? Jasno je da takođe postoji neki Putinov plan, očigledno štetan. On želi da blokira svaki pokušaj Zapada i njegovih saveznika da uklone Bašara Al Asada i prisili da se njegov režim prihvati kao partner u novoj koaliciji.
Tokom telefonskog poziva u junu, Putin je Obamio izneo ideju o "borbi protiv Islamske države". Obama je, kao i Keri, pogrešno zaključio da je Putin spreman da sarađuje. Sada, odjednom, ruska čizma se pojavljujuje na terenu, u Asadovom etničkom uporištu, Latakiji. Neki analitičari kažu da ruski avioni i bespilotne letelice mogu da se koriste za napade u ime režima.
Možda Putin stvarno improvizuje ili blefira u očaju. Ali možda on računaj da će Obamina administracija reagovati na njegovu borbenost u Siriji na isti način kao u Ukrajini. On je široko stavio na znanje svoje zahteve i pokušava da navede svoje sirijske i arapske saveznike da ih prihvate. Naravno, Putin ima još dug put da u potpunosti ostvari ciljeve u Ukrajini, a malo je verovatno da će uspeti u spasavanju Asada. Ali, ako je jedan od njegovih ciljeva da pokaže da može Americi gurnuti prst u oko, to radi veoma dobro.
Autor: Džekson Dil, kolumnista specijalizovan za inostrane poslove(Izvor: The Washington post; priredio: M.Đorđević)
