Uznemireni uspehom koji je Rusija postigla u prodobijanju tradicionalnih američkih saveznika na Bliskom istoku, kao i zbog očuvanja snage sirijske vojske, SAD su pokrenule intenzivni informacioni rat protiv Sirije, nadajući se da će slomiti kičmu njenog otpora i zakomplikovati ruske napore da joj se pomogne. Ovaj hibridni informacioni rat manipuliše sa tri različita, ali međusobno povezana faktora izbegličke krize: ruske napore da se pomogne Siriji, zone preleta na Balkanu i paket medijskih mitova u cilju produbljavanja destabilizacije Sirije.
Politizovanje humanitarne krize
Izbeglička krize nastala je 2011. godine kampanjama za promenu režima u Libiji i Siriji, ali ona nije sve do ove godine zaista privukla pažnju velikih zapadnih medija. Milioni Sirijaca su već bili raseljeni, najveći deo je ostao u zemlji, ali znatan deo (najviše protivnici vlade) je odlučio da napusti svoju domovinu. Mnogi od njih su nastojali stignu u EU zbog socijalnih davanja i prilike da zarade.
Povod za najnoviji talas izbeglica je bila odluka Turske da dozvoli sirijskim izbeglicama koje je prihvatila, da konačno napuste svoje kampove i krenu u Evropu. Takođe, mnogi nesirijci su krenuli na put lažući o svojoj nacionalnosti, što je pogoršalo krizu. SAD su dobile određene strateške prednosti kroz podsticanje ovog procesa, ali je eksplicitna politizacija situacije došla posle fotografije dečaka Ajlana Kurdija.
Medijski lešinari su od odabrali leš deteta kako bi ojačali priče koje se u velikoj meri vrte oko navodne krivice predsednika Asada za tragediju. Negodovanje treba da javnosti u Velikoj Britaniji i Francuskoj opravda '"anti ISIL" operacije u Siriji (koje će verovatno uskoro biti obelodanjene). Pored toga, anti-vladin stav mnogih izbeglica čini ih odličnim "pobunjenicima" za regrutaciju za program promene vlasti u Siriji. Povrh svega, sama činjenica da su neke članice EU toliko predusretljive prema izbeglicama stvara jak pritisak koji može da demografski demontira Siriju izazivanjem još više emigracije među njenim najmlađim i najproduktivnijim stanovništvom (koji bi, takođe moglo pomoći u odbrani zemlje).
Sledeći glavni element u informacionom ratu protiv Sirije je članak opskurnog izraelskog portala Ynet o navodnoj pripremi ruske kopnene intervencije protiv ISIL. Rusija Siriji otvoreno pruža pomoć u vojnoj opremi već godinama i nikada nije krila tu činjenicu. Uprkos očiglednoj neistinitosti ove vesti, zapadni mejnstrim mediji su se pomamili da bi onda Džon Keri pozvao Sergeja Lavrova u vezi toga.
Ciljne zemlje i ciljne grupe
Ova epizoda informacionog rata nije projektovana samo radi jednonedeljne medijske diverzije, jer postoje mnogo važnije stvari na koje ona cilja. Lažna vest o intervenciji usmerena je na javnost Saudijske Arabije, Rusije, i Sirije. SAD su zabrinute zbog jačanja odnosa između Rusije i Saudijske Arabije, posebno u kontekstu približavanja po pitanju rata u Siriji, i pokušale su da proture lažnu priču da je Rusija jednostrano povisila ulog i napustila okvir tajnih pregovora. Lažni izveštaj je takođe imao za cilj da naruši ideju koja stoji iza anti ISIL-koalicije, koju želi da stvori Rusija, koja nastoji da okupi sve postojeće vojne snage pod kišobran zajedničke anti-terorističke akcije.
U odnosu na rusku publiku, SAD želi da stvore podele unutar političkih krugova u zemlji, jer se neki u Rusiji ne slažu sa ovim pristupom i misle da ona nije opravdana sa gledišta nacionalnog interesa. Svrha tog lukavstva je da ojača njihovo protivljenje upravo u trenutku kada Rusija udvostručuje svoje napore oko Sirije. Dok ohrabrena "hiper-patriotska" opozicija verovatno neće uticati na odnose Rusije sa Sirijom, poenta je da se nastavi stvaranje ove vrste anti-vladinog raspoloženja i testira njena prijemčivost među ruskim stanovništvom. Drugi cilj je da se prati kako se lažna vest širi ruskim medijima, i koliko brzo i na koji način je vlada izabrala da na njega odgovori. Opšti cilj je bio da se testira reakcija različitih faktora, što bi moglo pružiti podatke koji bi pomogli u usavršavanju efikasnijih strategija protiv Rusije u budućnosti.
Glavni cilj ove prevare je Sirija, i lukavstvo je specijalno dizajnirano da sruši nade stanovništva i ogorči ga protiv vlade. Neki u zemlji smatraju da bi Rusija mogla da više pomogne sirijskoj vojsci, i za njih je vest o direktnoj ruskoj intervenciji dobrodošla. Stoga, kada se ispostavilo da je glasina lažna, to bi među stanovništvom moglo imati efekat oštećenja integriteta rusko-sirijskog strateškog partnerstva. Na sličan način, deo antivladino raspoloženog stanovništva može širi optužbe o "ruskoj okupaciji" ili o dolasku ruskih "eskadrona smrti".
Prema rečima sirijskog ministra za informisanje Omrana al-Zoubja, "Sve ovo insinuira da je sirijska država slaba i da je sirijska vojska oslabila do tačke da joj je potrebna direktna pomoć". Podrazumeva se da pojedinci koji u to veruju imaju veće šanse da pobegnu, što održava demografsko pražnjenje Sirije, što je težak oblik asimetričnog ratovanja. Sve u svemu, verovatno je cilj bio dalje širenje panike i podrška onima koji fantomsku rusku intervenciju opisuju kao"invaziju eskadrona smrti".
Balkan kao deo strategije
Poslednji deo najnovije informacione strategije je dovođenje Balkana u okvir tenzija između SAD i Rusije. SAD su zatražile od Grčke da ne dozvole Rusiji pravo da koristi njen vazdušni prostor za letove do Sirije. Pomalo neočekivano, grčka vlada je odbila da se povinuje Vašingtonu. Geopolitički tema koja definiše ovaj diktat i odbijanje je intenzivna borba za gasovode Balkanski tok i Istočni prsten SAD su uvek spremne da prekinu prvi da bi sprovele ovaj drugi, a Grčka je hrabro dokazala svoju sposobnost da izdrži pritisak Vašingtona.
Bugarska se po tom pitanju pokazala potpuno suprotna od Grčke, jer je odlučila da zabrani prelet ruskih aviona na putu za Siriju. To je verovatno učinila kako bi u inat Rusiji pokazala svoje nezadovoljstvo projektom Turski tok.
Bugarska je tako potvrdila svoj imidž amerike marionente na Balkanu, i ona je verovatno htela da učini dodatnu uslugu svojim američkim zaštitnicima, u želji da se "zahvali" SAD za slanje marinaca i teškog naoružanja. To je učinjeno pod izgovorom "zaštite od ruske agresije", ali u stvarnosti, to služi samo da olakša bugarsku agresiju protiv susedne Makedonije, koju mnogi u toj zemlji odbijaju da priznaju kao poseban narod, jezik i državu.
Za NATO i SAD, Bugarska omogućava da imaju jedno od svojih centara za "brzu reakciju"pored turskog, grčkog i makedonskog dela budućeg gasovoda Balkanski tok.
Geopolitički značaj
Za Rusiju bi bilo najlakše kada bi njeni avioni mogli da lete iznad Turske, ali ovaj put je očigledno neupotrebljiv. Balkan je mnogo bolji nego istočne rute preko Iraka i Irana, pre svega zato što bi ruski avioni izbegavali oblasti pod kontrolom "anti-Isil" pobunjenika koje podržavaju SAD.
To možda nije bilo toliko važno pre godinu dana, ali danas bi neki incident sa avionom mogao da stvori međunarodnu krizu. Takav scenario bi bio pojačan kada bi ruski piloti bili zarobljeni ili ubijeni od strane ISIL, jer bi to izazvalo značajnu reakciju ruske javnosti. S obzirom na rizike, insistiranje Rusije da nastavi sa pružanjem pomoći Siriji svedoči o jačini partnerstva.
Zaključak
Uporedo sa ojačanim ruskim naporima da diplomatskim putem reši rat protiv Sirije, SAD su pokrenule trostrani hibridni informacioni rat kako bi pogoršale situaciju. Izbeglička kriza je politizovana i pretvorena u asimetrično oružje promene vlasti, stvarajući dilemu koju Sirija ne može sama da reši i koja je stavlja u stanje stalne strateške ugroženosti. Vest o ruskoj kopnenoj intervenciji protiv ISIL je drugi talas meke destabilizacije, stvoren da spreči sklapanje anti-ISIL koalicije Rusije i da takođe potkopa veru u sirijsku vojsku.
Jačanje informacionog rata u ovom trenutku se može čitati kao snažna reakcija i priznanje uspeha Rusije. SAD nikada ranije nisu pokušale da izbeglice koriste kao sredstvo za podsticaj svojih britanskih i francuskih saveznika da se vojno se uključe u rat u Siriji, niti su ikada ranije govorile o ruskoj vojnoj intervenciji (iako to stalno čine u vezi Ukrajine). Osim toga, SAD su jasno zabrinute zbog humanitarne pomoći koje Rusija šalje u Siriju (verujući da je to paravan za tajnu vojnu pomoći), i zato su predzele dramatičan korak tražeći od Grčke da prekine saradnju sa Moskvom.
Sve ove mere su dokaz američkog straha da ruska fizička i diplomatska pomoć Siriji konačno ne preokrene ravnotežu snaga protiv terorista, što bi omogućilo šansu da se rat završi u korist sadašnje sirijske vlade u Damasku.
(Autor: Andrew Korybko/The Saker - priredio M. Đorđević)
