Ako ste početkom ove godine sa zebnjom u srcu gledali erupciju vulkana Kolima u Meksiku, odmah da vam kažemo da je ta erupcija zapravo ravna malo jačoj petardi, u poređenju sa onim što bi nas moglo svakog dana, svakog trenutka zadesiti, ako bi se desila jedna od pet potencijalnih mega-katastrofa, piše Newsweek. Da, odmah ste pomislili na erupciju supervulkana Jeloustoun, koja je predmet brojnih istraživanja, ali i teorija zavere i kataklizme. Ali, odmah da vam kažemo kako je i ta erupcija - samo jedna od onih o kojoj svi pričaju i koja bi mogla da bude katastrofična pretnja za planetu kakvu poznajemo.Mi vam donosimo priču o pet katastrofa koje bi mogle da se dogode sad. 1. Indonezijski zaboravljeni supervulkanSupervulkan na jezeru Toba na indonežanskom ostrvu Sumatra formiran je pre 74.000 godina kada je proizveo najveću erupciju do tada. Procenjuje se da je 2.800 kubnih kilometara vulkanskog pepela i lave izbačeno u atmosferu, tačnije 12 odsto više nego kada je poslednji put, pre 2.2 miliona godina bila erupcija Jeloustouna. Ono što je zastrašujuće je da bi, prema merenjima vulkanskih gasova i temperature tla, ovaj supervulkan mogao opet da eruptira, a kad god se dogodi erupcija supervulkana, količina pepela i sumpordioksida koji se proizvede - ima užasne posledice na globalnu klimu. Najviše zabrinjava to što bi u ovom slučaju odmah bilo mnogo ljudskih žrtava, jer se Toba nalazi u veoma gusto naseljenom području, kom gravitira nekih 50 miliona ljudi, a od Indijskog okeana je udaljen samo 40 kilometara, pa bi, prema nedavnim iskustvima, zasigurno prilikom erupcije došlo i do cunamija. 2. Pad Hiline Zaboravite na priče o opasnosti od megacunamija koji bi bio formiran ako bi se urušio vulkan Kumbre Vieja na ostrvu La Palma, koje pripada Kanarima. Mnogo veću opasnost predstavlja mogućnost da se uruši južni deo vulkana Kilauea, na Velikom ostrvu na Havajima. Ta potencijalna katastrofa nazvana je Pad Hiline i mogla bi da dovede do urušavanja 12.000 kubnih kilometara stena u Pacifik. Tako nešto napravilo bi megacunami koji bi došao do zapadne granice Severne Amerike za par sati, a potom i potopio obalu. Postoje dokazi da se sličan kolaps desio na Mauna Loi pre 120.000 godina i da je cunami koji je došao do obala Amerike bio visok i preko 400 metara. Manja urušavanja Hiline desila su se 1975. godine, a cunami je tada došao do Kalifornije. 3. Cunami Severnog mora Iako vam se čini da je Severno more deo planete na kom ne može da se generiše destruktivni cunami, klimatske promene zabrinjavaju stručnjake, jer podvodni odroni mogu dovesti upravo do toka. Naučnici s razlogom pretpostavljaju da je pre 6.000 godina zbog promene klime i brzog topljenja leda došlo do promene težine podvodnih glacijalnih depozita na granici Norveške obale usled čega je došlo do neverovatnog odrona dugačkog 300 kilometara. Ovo je proizvelo cunami koji je došao do Šetlandskih ostrva. 4. Velika kaskada Na dnu Pacifika, od severne Kalifornije do ostrva Vankuver, na zapadnoj obali Severne Amerike nalazi se zona subdukcije (zona u kojoj se na dnu okeana jedna tektonska ploča može pomerati u stranu ili na dole, ispod druge tektonske ploče). To je zona gde se dno Pacifika "podvlači" pod severnoameričku masu. U ovom trenutku u pitanju je samo 40 milimetara godišnje, ali je u ovom trenutku severnoamerička ploča pod pritiskom. U jednom trenutku će pritisak toliko porasti da će uzrokovati teške zemljotrese jačine do 9 stepeni. To može dovesti do potapanja obalskog regiona. Veoma brzo nakon toga doći će do cunamija prema kom bi onaj koji je 2011 pogodio Japan - mogao da bude opisan kao patuljak. Sedam miliona ljudi biće na udaru ovakvog cunamija. Koliko je ovo moguće - jezikom matematike? Seizmolozi su izračunali da je u poslednjih 10.000 godina ovaj region pogodio 41 veliki zemljotres sa prosečnim intervalom od 244 godine. Poslednji se desio pre 315 godina. 5. Vanzemaljska pretnja Ne, ne mislimo na "male zelene". Verovatno najveća opasnost planeti Zemlji dolazi od - Sunca. Periodično, naša zvezda emituje "solarni bič" gusti oblak fotona snage miliona hidrogenskih bombi koje eksplodiraju odjednom. Većinu solarnih oluja ljudi ne primećuju, ali ako bi bila dovoljno jaka, ona bi mogla da potpuno uništi električni sistem, kao i sve elektronske uređaje na zemlji. Poslednji tako jak udar desio se 1921. kada je američki telegrafski sistem bio oboren, navodi Metju Bleket, profesor fizičke geografije i prirodnih opasnosti na Univerzitetu u Koventriju, navodi Newsweek. PROČITAJTE JOŠ: Dokazano: Vakcine ne izazivaju autizam, lobi grupe ne veruju Užasno: Vrhunskim gimnastičarkama ubrizgavali hormon rasta iz leševaŠta bi se desilo kada bi asteroid udario u Atlantski okean? Kako bi se milijarderi branili od sudnjeg dana? Britanci sagradili čudo koje do 1000 milja ubrzava za 55 sekundi (VIDEO)
