Iako su čovekoljubiva osećanja u Evropi zaista iskrena, priliv izbeglica nosi veliku opasnost. Izbeglice su manji problem od činjenice što njihov dolazak pogoršava postojeće tenzije, što povećava izglede za još nasilja, ne samo džihadističkog, već i drugih elemenata imigrantske zajednice, kao i sve većeg broja ogorčenih evropskih starosedelaca. To je obrazac koji će uništiti društveno tkivo Evrope i smanjiti njenu već ograničenu ekonomsku perspektivu.
Mnogo pre nego što su Sirijci počeli da pristižu, imigrantska islamska zajednica u Evropi je narasla i postala dovoljno nezadovoljna da izazove značajne društvene napetosti. Osećaj izolacije a posebno nedostatak ekonomskih mogućnosti je navodio ljude na asocijalno ponašanje. Karakteristični su neredi koji su 2005. buknuli u predgrađima Pariza, gde se svake godine ponavljaju, samo u manjoj meri. To nije slučaj samo sa Francuskom. Turski imigranti u Nemačkoj, mada manje nasilni, pokazuju istu netrpeljivost, toliko jaku da njihovi listovi često opisuju politiku kancelarke Merkel kao "diskriminaciju". Veći deo njihovih lidera je čak odbio da prisustvuje konferencijama vlade usmerenim na smirivanje tenzija. Slične žalbe i nezadovoljstvo se pojavljuju među imigranatima širom Evrope, od Skandinavije do Grčke.
Nezadovoljstvo nije ništa manje ozbiljno među domaćim evropskim radno sposobnim stanovništvom. Iako je među intelektualnom i medijskom elitom moderno da se svi prigovori odbacuju kao rasizam, nepravedno je tako olako preći preko ovog složenog problema. Koliko god rasizam postoji na obe strane, brige ovih ljudi zaslužuju pažnju. Na kraju krajeva, njihova naselja su radikalno izmenjena sa rastom imigrantskih zajednica, a ne zatvorena naselja elite. 
Visoke stope nezaposlenosti u Evropi, a posebno mladih samo pogoršavaju problem, jer u Francuskoj je oko 25 odsto mladih ljudi bez posla, u Italiji gotovo 45, a skoro 50 odsto u Španiji. To navodi ljude da pridošlice okrive za njihove probleme.
U svetlu ovih podataka, može se reći da evropska elita nije uspela - niti da integriše imigrante, niti da ublaži osećaj nesigurnosti domaćeg stanovništva. Umesto toga, uspela je da na obe strane ojača osećanje otuđenja, napuštenosti i očaja. Ne čudi onda, što su obe grupe izašle na ulice, a da je nasilje je u porastu. Mediji temljeno prate incidente imigranata, ali domaće stanovništvo je podjednako, ako ne i više agresivno. Gorčina je duboka.
Mnogo pre ovog najnovijeg priliva imigranata, istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da bi oko tri četvrtine ispitanika želelo od vlasti da nezaposlene useljenike pošalju kući. Istraživanja na ostatku kontinenta pokazuju slične stavove. Anti-muslimanski sajtovi su u porastu, a i feministički časopisi, obično levičarski izražavaju ozbiljnu rezervu prema rastu muslimanskih uticaja.
Napadi na imigrante su takođe u porastu. U jednom šokantnom incidentu, na primer, italijanski neonacisti su prošli kroz pomodni rimski okrug Pinjeto, napadajući prodavce imigrante sa uzviciima "strana kopilad napolje!". Prošle godine, pre sadašnjeg priliva, u je Švedskoj spaljeno nekoliko džamija. Već pre šest godina Morten Kjerum, direktor Agencije Evropske unije za fundamentalna prava, je priznao da su "zločini sa rasističkim motivima i diskriminacijom u EU više rasprostranjeni nego što pojedinačne države članice priznaju."
U skladu s tim, u Evropi jačaju anti-imigrantske stranke. Doskora marginalne, mnoge su uspele da uđu u nacionalne skupštine, što navodi i političare na vlasti da jačaju antiimigrantsku i antimuslimansku retoriku.
Sada se u ovu već eksplozivnu mešavinu dodaju stotine hiljada, ako ne i milioni novih muslimanskih izbeglica. Švedska ove godine prima gotovo 200.000 novih pridošlica, što je oko 2 odsto stanovništva i četvorostruko više od dosadašnje stopa migracije. Vlada priznaje da je njen sistem za obradu propao. U Nemačkoj su prošle godine zahtevi za azil porasli 250 odsto. Od 2011.broj zahteva je porastao sa nešto više od 50.000 na skoro ovogodišnjih 700.000. Za samo četiri godine imigrantska populacija je porasla za 36 odsto, a najveći deo tog povećanja je stigao prošle godine. Kancelarka Angela Merkel, koja je izbeglicama poželela dobrodošlicu najavljuje da će uskoro u zemlju ući još najmanje milion.
Bez obzira na iskrenu saosećajnost, lako je videti da ovakav razvoj događaja može izazvati razdor, čak i ako tenzije nisu već bile visoke. Imigracija je među Evropljanima brzo postala problem broj jedan. Istraživanje Evropske unije koje se sprovodi svake godine je pre samo dve godine pokazalo da je samo 10% Evropljana identifikovalo imigraciju kao problem. Na vrhu liste su bili nezaposlenost i ekonomski uslovi. Do proleća 2014, jedan od četiri građanina EU je imigraciju video kao imperativ. Istraživanje iz proleća 2015. je imigraciju postavilo kao prvi problem, koji je daleko prevazišao čak i pitanja nezaposlenosti i ekonomskih mogućnosti.
To pokazuje da je perspektiva Evrope, bez obzira na humanitarne imperative, više napetosti i nasilja sa obe strane. Problem komplikuje činjenica da to samo ubrzava već rastući trend odlaska dobrostojećih Evropljana. Čak i pre ove poslednje pretnje, Nemačka, Holandija, Belgija, Švedska, Francuska i Velika Britanija su imale problem iseljavanja svoje izvorne populacije. Nedavno veliko istraživanje među nemačkim obrazovanim stanovništvom otkrilo je da ti ljudi ne odlaze zbog ekonomije, ili čak proširenja imigrantske zajednice, već uglavnom zbog onoga što su nazvali "socijalni pad".
Evropa će teško izaći iz ovog kruga. Njena ekonomija je daleko od jake a socijalni problemi samo još više usporavaju njen napredak, jer su ljudi koji emigriraju isti oni koji bi inače mogli da ublaže tenzije između imigranata i ogorčenog domaćeg stanovništva. Njihov odlazak će pogoršati sukob, uzrokovati više nasilja i dovesti do daljeg raspada društvenog tkiva kontinenta, što će biti još veća prepreka ekonomskom rastu, što onda može izazvati još više emigracija. Evropa takođe stari i smanjuje broj svog doomaćeg radno sposobnog stanovništva. 
Emigracija najkvalifikovanijih, energičnig ljudi će dodati još jedan teg ekonomskom opterećenju na kontinentu, posebno pošto imigrantima često nedostaju veštine koju imaju oni koji odlaze. Problemi i reakcije na njih čine začarani krug još gorim, a Evropa se suočava sa poteškoćama prema kojima će grčka finansijska kriza izgledati kao rešiv problem.
(Autor: Milton Ezrati / The National Interest - priredio M. Đorđević)
