Saudijski kralj Salman ponovno je u bolnici, što simbolički potvrđuje krhkost ove stožerne zemlje na političkoj karti Bliskog istoka. Osamdesetogodišnji Salman bin Abdulaziz nasledio je, spletom okolnosti, svog polubrata Abdulaha, koji je bio kralj deset godina, ali je faktički vladao dvadeset, iz senke svog polubrata, kralja Fahda. Fahd i Abdulah su razvili skoro neraskidive veze s Amerikom, koja je kod njih u pustinju iskrcala mijijarde dolara u gotovini i milijarde u raznoj opremi. I veze s Britanijom, koje neguju od osnivača moderne dinastije, kralja Fejsala, nikad nisu raskinute.
Ali, za razliku od svoje braće (i Fahd je nasledio polubrata, Fejsala), Salman nije prihvaćen u klanu i ruše ga. Više je puta hospitalizovan, a kao razlog se navodi da je bolestan, i da ionako ne vlada on, nego, iz senkenjegov 30-godišnji sin Muhamed.
U svakom slučaju, nakon što izađe iz bolnice, Salman više neće aktivno vladati. 80 posto klana želi da ga smen, među kojima i trinaestorica sinova, a dvojica naslednika koje je kralj imenovao će morati napustiti zemlju. To znači da se u ovom izvanredno osetljivom trenutku na Bliskom istoku otvara borba za presto.
Kraljevina je stalno u vestima, i to ne po dobrom. U nesreći 11. septembra srušila se građevinska dizalica pokraj Velike džamije u Meki, kada je poginulo 107 hodočasnika. Posle toga, 24. septembra se, zbog neshvatljivo loše organizacije Saudijaca, u jurišu na Prorokov grob je poginulo više od 1500 ljudi.
Saudijci su u martu zaratili u Jemenu bez dozvole UN-a, s Jemenom, jer su pokušali da uguše jednu od šiitskih pobuna i vrate na vlast režim koji je podržavao saudijsku dinastiju. U početku su vojno napredovali, pa ih je javnost podržavala, ali kako se rat iz ravnice preselio u jemenske planine, a broj žrtava se povečao, pada i entuzijazam. Vođa kampanje je drugi naslednik, Salmanov najdraži sin, Muhamed. Salman ima još dva sina, jedan je ratni pilot, koji je bio vođa eskadrile koja je bombardovala položaje ISIL-a, a Sultan je nešto posebno prvi arapski astronaut.
Verovatno je kralj Salman stvarno dementan, jer su to potvrdili i neki američki izvori. Opet, Salman je uspeo da u vrhu vlasti opstane od 1960-ih, i razvijao se kao lukav i pragmatičan političar, pa čak i, shvatimo to uslovno, kao reformator.
Kao guverner, tj. gradonačelnik Rijada proveo je pet decenija: za to vreme glavni grad kraljevine je s 200 hiljada stanovnika porastao na sedam miliona. Isto tako, on je bio najveći autoritet u klanu prinčeva, koji su većinom živjeli u Rijadu. Nije mu bilo lako. Saudijski prinčevi koji nemaju većih šansi da se uspnu do vrha vlasti su bogati su, razmaženi, neodgovorni, bez imalo inhibicija. Jedan je nedavno odrezao svojoj filipinskoj sluškinji ruku. Drugi je, iako diplomata, nekoliko meseci u svojoj rezidenciji držao dve robinje, koje je doveo kao poslugu, izgladnjivao ih, vezao, mučio i seksualno napastvovao. Da je neko drugi, verojatno bi dobio optužbu za pokušaj ubistva, ali njemu nije bilo ništa. Jedan saudijski princ je nedavno organizovao trodnevne sadističke orgije u svojoj vili, zbog čega su ga prijavile dve istučene i okrvavljene žene koje su, tako tvrde, jedva pobegle.
Princ je mirno seo u svoj mlaznjak. To je jedan od prinčeva zemlje koja je najveći izvoznik nafte na svetu i s kojom Vašington ima posebno važne odnose. Ovo nipošto nije kraj ovog odvratnog popisa. Abdulah ih je koliko-toliko doveo u red, za razliku od Fahda, kome je bilo samo do ruleta i provoda i pod kojim je ova razularena generacija i stasala. I Salman ih je, kao poglavar u Rijadu, držao na uzdi. To je klan svadljivaca, divlje pustinjske nomadske krvi, među kojima su vladale strahovite podele i podmetanja, a osnivač dinastije ih je primirio pod vehabizmom.
Ne može se govoriti o tome da Saudijska Arabija ostaje bez novca, i ako postoji jedna zemlja na svetu proizvođač nafte koja može izdržati nisku cenu nafte, onda je to ona. Ali, svejedno, kraljevina povlači svoje investicione fondove kako bi smanjila fiskalni deficit. Ipak, rezerve u stranim bankama su 737 milijardi dolara, ali su se ove godine smanjile za deset posto. Spoljnog duga nema. Porezi su zanemarivi. Zabrinuo ih je pad berze u Rijadu, ali ni to nije nešto dramatično.
Planirana smena vlasti u Rijadu izaziva nervozu jer je klika koja namerava preuzeti državu ultrakonzervativna i želi, što su i najavili, još jaču povezanost s vehabijskim verskim vođama.
Vehabizam, koji je omogućio opstanak dinastije i mir među plemenima, učvrstio se u svom najrigidnijem obliku. To znači da se zapene od besa i uvrede se pri pomisli da žene voze auto ili da hodaju nepokrivene. Dementan ili ne, Salman je za kliku bio premoderan, suviše proamerički, “zaštitnik križara”, kao uostalom i Abdulah.
Najgore bi bilo da saudijsku dinastiju na vlasti zamijeni ISIL, ili da na čelo zemlje dođe ona struja u saudijskoj eliti koja je sklonija ISIL-u nego Americi. Za razliku od njih, sin i nećak koje je izabrao Salman skloniji su njegovom blagom reformističkom kursu. Zato će leteti iz zemlje.
Svi ti događaji će imati posledice u regiji Zaliva, recimo u ratu protiv ISIL-a. Šta ako netko od naslednika napravi dogovor s ISIL-om? Šta ako dvorski udar ne prođe glatko?
Ako se još malo poveća slika i pogledaju odnosi sa susedima, ponovo se vide svađe. Saudijci su ljuti na Katar, i povukli su ambasadora iz Dohe. Najviše im smeta moćna katarska Al-Džazira koja udara takt javnom mišljenju, a Katar je smiren, bogat i jak.
Emirati i Bahrein su saveznici Rijada i zasad imaju iste interese. Ali, sve se sada skupilo na jednom mestu: i pad cena nafte koji čini nervoznim sve u regiji, i golemi ego turskog predsednika Erdogana, i rat u Siriji, i izbeglice koje opterećuju Europu, i Iran i Hezbolah i Hamas i Barak Obama kome, suprotno od javnog mišljenja, ne pada na pamet da se angažuje u Zalivu. U takvoj situaciji, veoma je važno ko će od prinčeva doći na vlast u Rijadu.
