Sve okolnosti u vezi sa strašnom katastrofom ruskog aviona Kogalimavia 9268 još nisu poznate, ali nema sumnje da je ova tragična nesreća postala deo šireg informacionog rata između Rusije i Islamske države.
ISIS je preko novinske agencije Aamak preuzeo odgovornost za nesreću ruskog aviona na nebu iznad Egipta, a izjavu džihadista su prenele mnoge ugledne međunardne novinske agencije. Uprkos nedostatku zvanične potvrde o uzroku tragedije i tvrdnje ruskog Ministarstva saobraćaja i komunikacija da ova teroristička grupa nije bila uključena u napad, ostaje potencijal za sličan napad protiv Rusije, i pitanje o mogućnostima i ideološkim ciljevima terorista.
Obrađujući ovo pitanje, treba imati u vidu da je ovih efektnih (ali nepotvrđenih) izjava o preuzimanju odgovornosti bilo i ranije. Ozloglašeni terorista Doku Umarov je u avgustu 2009. godine kao tadašnji lider subverzivne terorističke grupe “Kavkaski Emirat” izjavio da je iste godine bio umešan u katastrofalnu nesreću na hidrocentrali Saano-Šušensk u Sibiru, kada je poginulo 75 ljudi.
Dakle, pre šest godina Umarov je pokušao da dokaže da se njegov domet proširio daleko izvan Severnog Kavkaza (brana, na kojoj se nalazi najveća hidroelektrana u Rusiji, nalazi se u Sibiru, na granici između regiona Krasnojarska i Republike Hakasija).
Retorika "Emira" i njegovih saradnika se menjala sa okolnostima. U februaru 2012. Umarov je rekao da civilni objekti ne treba da budu meta, ali je svoj "moratorijum" otkazao u julu 2013. godine pred Olimpijadu u Sočiju, pozivajući na njeno ometanje. Godinu dana kasnije njegov naslednik Ali Abu-Muhamed (Aliaškab) Kebekov, je najavio da su napadi na civilne ciljeve neprihvatljivi za sledbenike “Kavkaskog Emirata”.
Zašto bi ISIS preuzela odgovornost za avion?
U pokušaju da razumemo strategiju radikalnog islamskog terorizma, treba imati na umu dve ključne tačke. Strategija terorista nije zasnovana na formalnoj logici. Njihov glavni cilj je sejanje straha, a strah se množi sa nedoumicama. Kroz takav pristup oni nastoje da nametnu svoje ideje pokazujući svoj uticaj i snagu.
Obzirom da je ishod sirijskog sukoba još neizvestan, a da unutrašnja situacija u drugim zemljama Bliskog istoka (uključujući i Egipat, a da ne spominjemo Libiju) pruža ozbiljan razlog za zabrinutost, ISIS se oseća primoranom da pokaže svoje sposobnosti.
Nije isključeno da će razni saradnici lidera Islamske države Abu Bakr el Bagdadija iznositi "mirovne inicijative", poput onih koje su se čule od Umarova pre nekoliko godina. Niko ne bi trebalo da bude iznenađen s tim. Kao deo informacionog rata, radikali moraju pokazati harmoniju i vernost jednom komandnom centru.
U stvarnosti to nije slučaj. Terorističke organizacije koji vode borbu protiv državnih institucija su uglavnom izgrađene na principu mreže, čak i ako proglase da su država ili emirat. U tom smislu, ne treba očekivati da će se sledbenici takve strukture povinovati naređenjima "kalifa" ili "emira". Bilo koja ćelija u mreži može da pokaže nezavisnost i organizuje nezavisan napad bez centralne koordinacije.
Nakon objave Umarovog "moratorijuma", na primer, u poslednja tri meseca 2012. godine, u pojedinačnim terorističkim napadima na Kakvazu je ubijeno 22 ljudi koji nisu bili pripadnici vojske, policije ili unutrašnje bezbednosti, nego civili. Među njima su bili rektor Instituta za poljoprivredu Boris Žerukov i novinar Kazbek Gekijev (obojica iz Kabardino-Balkarije). Zato bi se izjave terorista (i "ratne" i "miroljubive") mogle smatrati samo kao deo njihove strategije komunikacije.
U 2012. godini sledbenici Umarova su se nadali da mogu da iskoriste brzog zahlađenje odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, i zaiigraju ulogu "boraca za slobodu" protiv "imperijalnog jarma." Ali, tada se Zapad nije usudio da izazove neprijateljstvo Moskve. Podele između dve sile su se pojavile kasnije, tokom ukrajinske krize. Ali, ni tokom protesta u Kijevu, SAD i lideri EU nisu želeli da prepoznaju teroriste na Severnom Kavkazu kao "aktiviste za slobodu."
Zapadna podrška ruskoj borbi protiv “Kavkaskog Emirata” imala je posledicu prekid "moratorijuma" na napade na civilne mete, zajedno sa povratkom militantne retorike (uključujući i jake anti-zapadne).
Stoga je drugi razlog zašto je ISIS preuzela odgovornost za avionsku nesreću ovaj: modernim terorističkim mrežama nisu cilj samo napadi i eksplozije, već i borba za kontrolu (ili barem sticanje uticaja) nad informacionim prostorom.To nije ništa manje snažan i važan element borbe.
Zato ruska protivstrategija mora biti više od prostih udara na terorističku infrastrukturu, jer će ISIS pokušati da utiče na muslimane na Severnom Kavkazu, koristeći stvarne probleme sa kojima se region suočava.
Uprkos značajnom napretku u integraciji Severnog Kavkaza (manje terorističkih napada, više regruta iz regiona u ruskim oružanim snagama), i dalje postoji visoka nezaposlenost, nerešena teritorijalna pitanja i slabe sekularne institucije vlasti (posebno sudova). Nedostatak verskih lidera pravilnog islamskog obrazovanja je takođe važan faktor.
Bez rešavanja ovih pitanja biće veoma teško odupreti se idejama radikala koji se pozivaju na socijalnu pravdu i probleme "običnih muslimana".
Dakle, odgovor Rusije na terorizam, kako u zemlji i inostranstvu, mora da ide ruku pod ruku sa smanjenjem unutrašnjih političkih i društveno-ekonomskih rizika i uočavanjem korelacije između terorističke retorike i promena u Rusiji i svetu.
(Autor: Sergej Markedonov/Russia Direct - priredio M. Đorđević)
