Sada ima novi zadatak – poraziti islamiste u Iraku.
Sve donedavno o njemu se nije mnogo znalo a njegovu fotografiju bilo je skoro nemoguće naći. „Sulejmani je najuticajniji čovek na Bliskom istoku o kome niko nikada nije ništa čuo“, izjavio je pre nekoliko godina bivši saradnik CIA Džon Magire.
Danas je kod kuće zvezda. Iranska televizija o njemu emituje dokumentarne filmove a njegovo lice se pojavljuje na naslovnim stranicama novina.
"Došlo je vreme da general Sulejmani izađe iz senke i pobere plodove svog dugogodišnjeg rada na čelu elitnih jedinica Kuds“, piše BBC.
Prema do sada nepotvrđenim informacijama Sulejmani, zajedno sa članovima Revolucionarne garde, boravio je izvesno vreme u Bagdadu. Pred sobom nije imao lagani zadatak. Treba zaustaviti brzo nastupajuće borce Islamske države. Za iračku vladu njegova pomoć biće važnija nego zatražena podrška Zapada.Revolucionarna garda
Revolucionarna garda postoji u Iranu od 1979. i organizaciono je van armije. Osnovao ju je ajatolah Homeini da bi ojačao svoju moć nad zemljom. U njoj služi oko 125.000 ljudi, pod nju spada i avijacija i mornarica sa podmornicama i hoverkraftima. Revolucionarna garda posebno kontroliše unutrašnju bezbednost države, a u njenoj nadležnosti je i proizvodnja raketa.
Sulejmani je za desetine godina u službi iranskih ajatolaha ostvario status lukavog stratega čiji uticaj daleko prevazilazi pozicije običnih generala. Prve uspehe ostvario je odmah po svome ulasku u Revolucionarnu gardu 1979. godine neposredno nakon islamske revolucije. Iako nije prošao skoro nikakvu obuku pomagao je kao redovni gardista u rušenju otpora Kurda na severozapadu Irana.
Krajem septembra 1980, kada je iračka vojska napala Iran, Sulejmani je imao čin poručnika. Tokom rata koji je trajao osam godina bio je na liniji južnog fronta gde je komandovao 44. divizijom. Tada se još ubrajao u dvadesetogodišnjake. Posle rata mnogi vojnici su ga proglasili ratnim herojem.
Borba protiv droga i propuštena pomoć SAD
Tokom devedesetih godina skupljao je dalja iskustva kao komandant Revolucionarne garde u regionu Kerman na jugu zemlje gde je zaslužio status i ugled borca protiv trgovine opijumom koji je išao prema Turskoj i Evropi.
Za vreme studentskih nemira 1999. Sulejmani je bio potpisnik pisma 24 visoko postavljenih članova Revolucionarne garde. Pismo je bilo adresirano tadašnjem predsedniku Mohamedu Hatamiju. Članovi garde su izložili jasan stav – naše strpljenje je na izmaku. Hatami je dobio ultimatum: ili će reagovati policijom ili će nemire ugušiti armija.
Vrhunac karijere je došao tek kasnije. Na početku 1998. godine Sulejmani je bio imenovan komandantom elitnih jedinica Kuds koje spadaju pod Revolucionarnu gardu. Jedinice, kojih se svi boje, dejstvuju u posebnim prilikama, a neretko izvode i operacije u inostranstvu.
Tri godine kasnije dogodilo se nešto što se do tada nije moglo ni pretpostaviti. Amerikanci su posle 11. septembra odlučili da upadnu u Avganistan i uspostavili su kontakte sa ‘neprijateljskim’ Iranom. Šiitski režim u Teheranu i Vašington spojio je zajednički neprijatelj: radikalni islam sunitskih Talibana.
Iranci su pod vođstvom Sulejmanija pomogli Pentagonu u određivanju ciljeva za bombardovanje a Amerikanci su zahvaljujući njima uhvatili nekoliko visokih predstavnika al-Kaide. Plodna saradnja se, međutim, posle nekoliko meseci iznenada završila. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš uvrstio je Iran u „osovinu zla“ a pet godina kasnije Amerikanci su Sulejmanija stavili na listu terorista.
Mirni taktičar sa političkim uticajem
Kod kuće je uticaj Sulejmanija rastao. Godine 2011. ajatolah Hamenei ga je imenovao generalom. Vrhovnog vođu Irana navodno spaja sa Sulejmanijem veliko prijateljstvo. Hamenei je svojevremeno vođu jedinica Kuds označio za „živog mučenika revolucije“. Sulejmani mu to prijateljstvo uzvraća a dugogodišnji je predstavnik tvrde linije u nepreglednom lavirintu iranskog teokratskog režima.
Čovek, čije vojničke sposobnosti uvažavaju i njegovi protivnici je, kako kažu njegovi saradnici, uvek miran a samo izuzetno povisi glas. „U prostoriji može biti deset ljudi ali kad dođe Sulejmani ne seda sa njima. Sedne na drugu stranu prostorije, sam i tih. Ne govori i ništa ne komentariše. Naprosto samo sedi i sluša“, rekao je reporteru Njujorkera jedan od bivših visoko postavljenih iranskih političara.
Bivši rukovodilac izraelskog Mosada Meir Dagan smatra da Sulejmani ima u iranskoj politici izuzetnu poziciju. „Ima veze u svakom delu (političkog) sistema. Politički je pametan. Ima odnose sa svakim“, tvrdi Dagan.Velika pobeda u Siriji
Svoj uticaj, pregled i vojno iskustvo Sulejmani je iskoristio za vreme građanskog rata u Siriji. Ne tako davno armija sirijskog predsednika Bašara Asada bila je u teškoj defanzivi a suniti su držali ključne gradove.
Iran je međutim prihvatio molbu svog dugogodišnjeg saveznika i poslao u Siruju svoje vojnike. Oni su se borili za Asada ali pod direktnom komandom Sulejmanija. Iskusni vojskovođa je iskoristio i svoje bliske veze sa rukovodstvom Hezbolaha koji je pod nadzorom Sulejmanija krajem 90ih godina formirao svoju miliciju. Libanski šiitski pokret poslao je u pomoć Asadu hiljade svojih boraca.
Situacija na frontu je počela polako ali sigurno da se preokreće. Verovatno najveću pobedu ostvarila je vladina vojska i Hezbolah prilikom borbe za mesto Kusajr blizu libanske granice. Sulejmani je pred odlučujućom borbom pozvao vođu Hezbolaha Hasana Nasralaha i zatražio slanje dodatnih dve hiljade boraca. Ovaj je to prihvatio a rezultat je bio potpuni poraz nepriatelja.
Sulejmani sada u Iraku stoji pred sličnom situacijom. Treba da zaustavi nadiruće islamiste, slično kao u Siriji sa podrškom dobrovoljaca. Prema informacijama BiBiSija, iranska Revolucionarna garda već pomaže u regrutaciji šiitskih boraca koji treba da se bore zajedno sa armijskim snagama. Armijski stručnjaci napominju da Sulejmani za sobom ima samo uspehe. Situacija u Iranu bi, tako, mogla narednih dana da se okrene u korist vladine vojske.
Jedinice Kuds
Jedinice Kuds su tajni deo Iranske revolucionarne garde odgovoran za operacije u inostranstvu uključujući i sakupljanje obaveštajnih materijala, podršku prevratima, obučavanje inostranih ustaničkih snaga i atentate. Procenjuje se da ove jedinice imaju oko 15 hiljada vojnika i operativaca. Jedinice Kuds su direktno odgovorne vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Hemeneiu.
(Intermagazin)
