Pod normalnim poljoprivrednim uslovima, potrebno je oko 500 godina kako bi se stvorila obradiva površina od 2,5 centimetra. Nestajanje takvih površina je, međutim, u poslednje vreme ubrzalo, budući da potražnja za hranom raste, navodi se u izveštaju biologa sa britanskog Univerziteta Šefild, a prenosi agencija Rojters.
Očuvanje obradivih površina je, kako navode stručnjaci, od ključnog značaja, ako svet želi da proizvede dovoljno hrane za preko devet milijardi ljudi, kolika bi, prema nekim prognozama, svetska populacija trebalo da broji do 2050. godine.
"Gubitak obradivih površina predstavlja jednu od najvećih globalnih pretnji po poljoprivredu", navodi se u saopštenju profesora biologije sa Šefilda, Dankana Kamerona. On je preporučio poljoprivrednicima da se okrenu "očuvanju poljoprivrede", kao i da useve česće rotiraju, organske materije vraćaju u zemljište i troše manje azotnih đubriva.
U poljoprivredi se u ovom trenutku prinosi održavaju kroz intenzivnu primenu đubriva stvorenih u industrijskoj prozvodnji, u kojoj je potrošeno pet odsto proizvedenog prirodnog gasa u svetu i dva odsto godišnje proizvedene električne energije u svetu, navodi se u izveštaju.
