"Upravo završavamo predaju druge generacije takvog aviona Ministarstvu odbrane i već radimo na sledećem", ocenjuje on i dodaje da se ove letelice uključuju u opšti sistem komandovanja armijom, ali da su predviđene i za upotrebu u kriznim situacijama - u slučaju da komandni punktovi i veze na zemlji budu izbačeni iz stroja.
Osim toga, vazduhoplovni komandni punktovi odlično funkcionišu kad radno okruženje mora brzo da se prmeni.
"Treća generacija aviona biće savremenija, s još sofisticiranijim kanalima prenosa podataka, što obezbeđuje nov nivo komunikacije i operativnog upravljanja. Oni će biti poslednja karika u novoj vosci ASU (automatizvani sistem upravljanja), čija se modernizacija upravo vrši", navodi Jakunjin.
Ovakvi komandni centri u vazduhu su, prema Jakunjinovim rečima, strateški "štabovi sa krilima", odakle može da se upravlja svim vidovima i rodovima vojske, uključujući Vazdušno-svemirske i pomorske snage.
Ove letelice zovu avionima "sudnjeg dana" (doomsday planes) jer se pretpostavlja da će biti korišćeni ako u slučaju nuklearnog rata bude uništena struktura komandovanja na zemlji. Najpoznatiji modeli ovih aviona su američki E-4B, u čijoj osnovi je struktura "boinga 747", i ruski Il-80, u čijoj osnovi je putnički Il-86.
Ovako izgleda unutrašnjost E-4B:
