"Još nam dnevno dolazi 3.000 do 5.000 izbeglica, a to su ogromne brojke. No, na granici Evrope čekaju još milioni novih koji žele u Evropu i to nije nikakav blef nego realna procena", rekao je Cerar.
On se, povodom ove procene, pozvao na neke ocene obaveštajnih službi, ali i razgovor sa turskim predsednikom vlade sa kojim se sreo u Briselu pred nedavni samit Evropske unije, na kojem se razgovaralo i o izbegličkoj krizi.
Prema Cerarovim rečima, balkanskom rutom prema Evropi na proleće bi mogli krenuti milioni izbeglica iz kampova u Turskoj. Ne radi se samo o izbeglicama iz ratom zahvaćenih područja poput Sirije, Afganistana i Iraka, nego i iz Afrike odakle dolaze ekonomski migranti, a ne izbeglice, upozorio je Cerar.
U turskim izbegličkim centrima sve više ljudi iz severne Afrike, posebno iz Maroka i Alžira, a veliki broj Afrikanaca želi da dođe u Evropu, bežeći ne samo od diktatorskih režima nego i od gladi i siromaštva koje izazivaju klimatske promene, rekao je Cerar, dodavši da se radi o sasvim novom tipu migranata u odnosu na one koji dolaze sada.
Zato su tehničke prepreke i žičana ograda prema Hrvatskoj i dalje potrebni, sve dok se ta opasnost ne otkloni, rekao je Cerar i dodao da treba videti kako će funkcionisati dogovori između Evropske unije i Turske o smanjivanju izbegličkog pritiska boljom kontrolom spoljne granice EU.
Ako Evropska unija ne zaustavi takav veliki talas, Hrvatska bi takve migrante preko slovenačke granice opet mogla slati nekontrolisano, disperzirano i bez dogovora s Ljubljanom, pa bi u Sloveniji mogle ostati desetine hiljada izbeglica, što bi izazvalo humanitarnu katastrofu, rekao je slovenački premijer. Prema njegovim tvrdnjama, Hrvatska je to već činila u prvom izbegličkom talasu.
"Migranti su išli preko njiva i polja, ulazili u seoska dvorišta i svašta se moglo dogoditi da tamo nije bilo naše policije", rekao je Cerar. Takva bi se praksa Hrvatske, rekao je Cerar, mogla ponoviti, a rizik da Hrvatska desetine hiljada izbeglica šalje preko granice nije otklonjen jer ona u izbegličkoj krizi ne sarađuje sa Slovenijom u dovoljnoj meri kako bi se izbeglički talas prema EU smanjio i prestao.
Reagujući na tvrdnje lokalnih zajednica u Istri i slovenačkom primorju da ograda tamo nije potrebna jer tamo izbeglice do sada nisu dolazile, Cerar je rekao da oni ne raspolažu svim informacijama poput njega i da postoje ocene kako bi Hrvatska mogla veliki broj izbeglica usmeravati u Sloveniju i Italiju kopnom i morem preko Dalmacije i Istre.
Ako bi Hrvatska ponovila praksu da šalje izbeglice mimo pristanka Slovenije, onda bi se u takvom scenariju moglo dogoditi da na slovenačku obalu u roku od nedelju dana stigne skoro 100.000 izbeglica, rekao je Cerar, dodavši kako se radi o realnim ocenama, te da zato još nije došlo vreme da se žičana ograda ukloni iako on želi da do toga dođe što pre.
