Nikolaj Čaušesku je bio predsednik Rumunije od 1965. sve do svoje smrti, 1989, kada je streljan. Suđenje i izvršenje kazne su snimljeni video-kamerom. Snimak je munjevitom brzinom obišao svet, a rumunska televizija ga je prikazala nekoliko dana kasnije.
On je ušao u istoriju kao poslednji komunistički evropski šef države koji je srušen sa vlasti i streljan s čime je označen kraj dotadašnje ideološke podele sveta.
Neredi u Rumuniji izbili su 17. decembra 1989. kada se na noge digao Temišvar zbog zlostavlja prostestantskog sveštenika Lasla Tekeša koji je bio istaknuti krtičar Čaušeskua.
Pobuni su se pridružili i fabrički radnici, a lokalni vojni garnizon je bio nemoćan da se odupre pobuni, pa su u ovaj grad upućene dodatne vojne jedinice. Za to vreme Čaušesku se u Bukureštu obraćao stotinama hiljada ljudi na jedonom od brojnih mitinga protiv zavrenika i plaćenika.
Na obećanje o povećanju plata i penzija masa je krenula da zviždi i negoduje, počele su da se uzvukuju parole: " Dole komunizam, Dole partija, Hoćemo slobodu". Ubrzo potom usledili su sukobi i ulične borbe između tajne policije Sekuritate i naroda kome se ubrzo vojska pridružila.. Na ulice su izašli i tenkovi, a stotine ljudi su poginuli u vatrenom obračunu sa tajnom policijom. Demonstranti su uspeli da 22. decembra provale u predsedničku palatu iz koje je bračni par Čaušesku helikopterom pobegao do Trgovišta sa nadom da će spas naći u lokalnoj kasarni. Međutim diktator i njegova žena postali su zarobljenici jer je garnizon prešao na stranu naroda i novu revolucionarnu vlast obavestio o zarobljavanju Čaušeskua.
Uzavreloj atmosferi teško je bilo odlučiti šta uraditi sa sudbinom Čaušeskua i njegove supruge. Odluka je pala da to uradi Vojni sud. Vojnim helikopterima tog 24. decembra u Trgovište su odleteli ministar odbrane Stankulesku, pukovnici Gica Popa i Jon Nestor kao i vojni tužilac Dan Vojnea, zapisiničar ,advokat, dva kamermana i kapetan sa 8 vojnika.
Suđenje je započelo 25. decembra i trajlo je neverovatnih sat vremena, a odluka o presudi samo 10 minuta. Inače kamera je sve vreme snimala tok suđenja pa i trenutak odvođenja bračnog para i sam čin streljanja.
Bračni par Nikolaj i Elena koji su na vlasti bili od 1965 godine streljani su u krugu kasrane u Trgovištu tačno u 15 časova 25. decembra, a vojni lekari su konstatovali smrt bračnog para i oni su zatim sahranjeni.
Tačan broj žrtava u Rumunskoj revoluciji nije nikada tačno preciziran i on je predmet i dalje spekulacija u istorijskoj i političkoj literaturi. Navodno cifra se kreće oko 1.104 poginula i 3.352 ranjena, ali kod nekih autora taj broj raste skoro do 5.000, pa i neverovatnih 12.000 ljudi.
Narednog dana pošto su tela bračnog para Čaušesku sahranjena ukinut je jednopartijski sistem, a 14 dana kasnije ukinuta je i smrtna kazna u Rumuniji.
Posle par godina grob Nikolaj Čaušeskuao postao je stecište njegovih pristalica od kojih neki i dan danas žale za njegovim vremenima noseći na ovja dan cveće i vence na njegov grob.
(EPK)
